Veliki problem sa kojim se stočari u Srbiji suočavaju su nestabilne otkupne cene. U poslednje vreme cena stoke je skočila, ali su zbog poskupljenja energenata i žitarica porasli i troškovi proizvodnje. Istovremeno, država pomaže proizvođačima mleka koji su u najtežoj situaciji.
U poslednje tri godine broj svinja u Srbiji smanjen je za 115.000, a goveda za 38.000. Istovremeno, u ovčarstvu se beleži blagi rast proizvodnje.
“U vreme korone kajmak su skidali nakupci, pa su koristili gužvu i jagnjetina je bila čak 180 – 200 dinara, da bi sad, otvorili su se restorani, krenula su slavlja, da bi dostigla 400 dinara. Što se traži u svetu je tovno jagnje 40-50 kilograma i relativno organsko, a mi u Srbiji imamo još uvek zdrave vode i zdravu hranu što na zapadu ne možemo reći”, priča Pavel Tordai, uzgajivač ovaca iz Kisača.
Pandemija je uticala i na navike potrošača, pa se povećala tražnja za, recimo, proizvodima od kozijeg mleka, kao što je surutka. Poskupljenje energenata i žitarica nije jedini problem stočara.
“Svaki posao koji zavisi od radne snage, pa tako i kozarstvo dolazi u problem da danas nađe adekvatnu radnu snagu. Niko neće na farmu. U kozarstvu se može lepo zaraditi, ali tu treba da se objedini više stvari, od kvalitetnog grla, preko pravljenja kvalitetnih proizvoda do tržišta do zadnjih kupaca”, kaže Radivoje Popović, kozar sa Veternika.
Zbog sve skuplje stočne hrane trenutno su u najtežoj situaciji proizvođači kravljeg mleka, jer kako kažu, otkupna cena ne pokriva troškove proizvodnje.
“Prošla godina će biti zapamćena po tome da je puno, puno mlečnog govedarstva otišlo na klanje. Što se tiče budućnosti, ne znam šta da kažem. Nema neka budućnost, trenutno vidite da je suša, biće problem sa hranom. Mi smo navikli da čuvamo, mučimo se, ne vidim tu neku bog zna veliku računicu”, ukazuje Boban Rajković, poljoprivrednik iz Padika, opština Ražanj.
Vladan Rajković, odgajivač goveda iz Svilajnca ispričao je da trenutno muze 18 krava, telad ne tovi, nego ih prodaje, kao i mleko.
“Spremamo se da vršimo preradu proizvoda, ne beli sir, nego neki delikatesne vrste sireva, jer smtram da samo na taj način možemo da dobijemo ekstra profit koji će da pokrije sve trendove u proizvodnji, jer je proizvodnja hrane postala skupa”, smatra Vladan Rajković.
Da bi mlečno govedarstvo opstalo, država je od jeseni dva puta povećala premiju za mleko – najpre sa sedam na 10 dinara, a potom za još pet.
“Mi želimo da sačuvamo srpsko mleko. Ako vam kažem da po premiji koju isplaćujemo, još smo u suficitu sa mlekom u odnosu na naše potrebe, ali mi to treba da prerastemo”, ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Problem sa nestabilnim otkupnim cenama stoke moguće je rešiti samo ako postoji tražnja, zbog čega je osvajanje novih tržišta veoma bitno. U poslednje vreme domaće meso je sve traženije u svetu.
“Što se tiče jaganjaca to je Bliski istok. Imamo neverovatne zahteve iz Hrvatske, tamo stalno idu zaklani jaganjci, na prostor Istre, zbog turističke sezone. Što se tiče svinjskog mesa, to su tradicionalno zemlje u okruženju, a što se tiče goveđeg mesa, to ja ne znam ko ne traži”, dodaje Nedimović.
Stočarstvo u Srbiji čini svega 30 posto poljoprivredne proizvodnje, a sve što je ispod 60 procenata je karakteristika nerazvijenih zemalja. Istovremeno, u poljoprivredi evropskih zemalja ono je zastupljeno sa oko 70 posto i predstavlja lokomotivu razvoja Unije.
Izvor: RTS, Autor: Zorica SInadinović
Foto: Wikipedia
