PREDSTAVLJENE EKONOMSKE MERE Mali: Paket podrške privredi vredan 608 MILIJARDI DINARA

“Radili smo na programu desetak dana, nismo želeli sa programom da izlazimo brzo i sačekali smo da vidimo posledice krize i šta ostale zemlje preduzimaju. I danas ovde imamo kompletne mere sa dva cilja, borba za svako radno mesto i pomoć preduzećima koja su najviše pogođena prvenstveno mikro mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru., rekao je danas ministar finansija Siniša Mali na početku predstavljanja ekonomskih mera za podršku privredi, na konferenciji na kojoj je prisustvovao i predsednik Privredne Komore Srbije Marko Čadež.

Kako je istakao,program je trebalo da predstavi predsednik Srbije Aleksandar Vučić , ali se on danas ne oseća dobro.

“Vlada je dobila veliki broj predloga privrednika kao im pomoći. I sve smo ih mi razmotrili. Ova kriza je globalna, sa kojom se suočava svaka zemlja u svetu. Srbija ovu krizu čeka nikada jača i zato idemo sa predstavljanjem ovih mera kako bi rasteretili privredu što više”, rekao je Mali i podsetio da je vlada donela odluku o povećanju plata zdravstvenim radnicima za 10 odsto i penzionerima od 4.000 dinara.

Paket ekonomskih mera države za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara.

“Od tih devet, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navodi se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans – odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima”, naveo je ministar.

Međutim, na podršku ne mogu da računaju oni privredni subjekti koji su tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući zaposlene na određeno vreme, kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja, kao i oni koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta.

Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine: Reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri mesesa, odlaganje plaćanje poreza na dobit za drugi kvartal i oslobađanje plaćanja poreza na dobit za donacije. Ukupna vrednost ovih donacija je 160 milijardi dinara.

“Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika”, objasnio je ministar Mali.

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.

Mali: Paket mera vredan kao polovina našeg budžeta

Mali je rekao da je paket vredan 608 milijardi dinara, to je polovina našeg budžeta i 11 odsto našeg BDP i da imamo četiri mere.

“Svim preduzetnicima, paušalcima malim preduzećima, daćemo tri minimalne zarade svakom zaposlenom u tim preduzećima država će uplatiti nešto više od 90.000 dinara direktno na račun. Vlada predlaže i 50 odsto zarade onima koji su dobili rešenje o prekidu rada, rekao je Mali.

Ministar je najavio i masovnu podršku za likvidnost privatnog sektora i rekao da je za to opredeljeno 2,2 milijarde evra.

“Kako ćemo finansirati ovaj program. Imamo dovoljno sredstava u budžetu, neka sredstva ćemo alocirati, neka ćemo nabaviti na inostranom tržištu kapitala. U javnom sektoru nema smanjenja plata, nema otpuštanja, nema smanjivanja penzija. Ima dovoljno nova za sve isplate. Takođe, Vlada Srbije će se truditi da poštuje maksimalno sve obaveze prema privrednim subjektima, kroz već postojeće ugovore”, rekao je Mali.

Druga stvar, dodao je, odnosi se na sektorsku podršku pojedinim privrednim granama. Ne znamo kakav će biti uticaj virusa u narednom periodu i koliko će cela kriza trajati. Pratimo sve privredne grane i uticaj na njih, i ne odbacujemo mogućnost da i sektorski pomognemo ako bude potrebno.

“Treća stvar su korporativne obveznice. To je jedan od načina finansiranja na koji velika preduzeća mogu da računaju. Kod nas je regulativa malo komplikovano, zato radimo na njenom prilagođavanju, kako bi velika preduzeća došla do sredstava za nove investicije i novi rast. Želimo da u najkraćem periodu po završetku krize naša ekonomija ponovo stane na noge i da krenemo da rastemo i da se razvijamo po stopama koje su bile i pre svega ovoga”, najavio je Siniša Mali i rekao da je siguran da ćemo sa ovom podrškom i upumpavanjem ovih sredstava biti još jači posle krize.

Ministar je rekao da imamo dovoljno prostora u ovom trenutku i da će finansiranje biti takvo da učešće našeg javnog duga neće preći 60 odsto BDP-a.

Čadež: Usvojeno 90 odsto predloga privrede

“U ime privrede Srbije i naših članica kao i drugih koje ste saslušali da se zahvalim, kao i NBS i celom timu što ste napravili paket koji odgovara skoro 90 odsto onoga što smo predložili. Otprilike 90 odsto stvari najvažnijih je pruzeto i ušlo je u paket. Dosta smo pokušavali da pritiskamo, ali isplatilo se. Ovako čuvate proizvodnju, likvidnost i kičmu države “, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

On je istakao da je skoro 600 kompanija koje su na neki način redukovale ili obustavile rad, ali da nisu otpustile radnike.

“To su uglavnom kompanije koje rade u oblasti tekstila, metalskog sektora, onde gde trenutno nema tražnje ili koje izvoze”, rekao je Čadež.

Mali: NBS odlučuje o obaveznim rezervama banaka

Ministar finansija je na pitanje novinara odgovorio da je Narodna banka Srbije potpuno nezavisna institucija i smatram da sjajno radi svoj deo posla.

“Oni su prvi izašli i sa merama. Mislim da im je ostao još jedan ili dva instrumenta. Ne mogu vam reći da li će doći do smanjenja obaveznih rezerva banaka ili neće, rekao je Mali i dodao da država prati šta se dešava na tržištu.

“Najveći zahtevi naših privrednika su i bili da se kroz mere poreske politike odlože porezi na dobit i zarade, i doprinosi. Sa gotovinom ćemo pomoći i preko 900.000 ljudi. U ovom trenutku smo pokrili sve što je privredi neophodno”, zaključio je ministar i najavio da će biti potrebno verovatno i više i da smo spremni, ali ne može u ovom trenutku da kaže kako.

Kako do novca

Kompanije mogu očekivati da im država polovinom maja uplati prvu trećinu sredstava, zatim posle mesec dana još jednu, pa poslednju.

“Ići će u delovima kako neko ne bi uzeo pare i otpustio radnike”, rekao je Siniša Mali i pojasnio da će sredstva biti prebačena na poseban račun preduzeća, koja će zatim novac rasporediti zaposlenima.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Kao četvrtu ekonomsku meru ministar finansija Siniša Mali je naveo direktnu pomoć svakom punoletnom građaninu.

“Radili smo na programu desetak dana, nismo želeli sa programom da izlazimo brzo i sačekali smo da vidimo posledice krize i šta ostale zemlje preduzimaju. I danas ovde imamo kompletne mere sa dva cilja, borba za svako radno mesto i pomoć preduzećima koja su najviše pogođena prvenstveno mikro mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru., rekao je danas ministar finansija Siniša Mali na početku predstavljanja ekonomskih mera za podršku privredi, na konferenciji na kojoj je prisustvovao i predsednik Privredne Komore Srbije Marko Čadež.

Tačno 594 milijarde dinara ili nešto više od pet milijardi evra mogao bi da bude težak paket ekonomskih mera kojima je država odlučila da pomogne srpsku privredu. Kako saznaje “Blic Biznis”, ova cifra je prethodnih dana važila za jednu od realnijih kojom bi se u narednom periodu pomagale i male i velike kompanije, a koja uključuje nekoliko setova mera.

– Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća, za tri meseca, makar kriza oko korone i ne trajala tri meseca, platićemo minimalac – najavio je večras predsednik Srbije Aleksandar Vučić. – Svakom frizeru, obućaru, pekaru…, svima zaposlenima u njihovom preduzeću. platićemo minimalac. Frizer sada ne može da zaradi, ali će imati da plati minimalac i sebi i svom zaposlenom. Želimo da pomognemo preduzetnicima da prežive, ali na to će moći da računaju samo oni koji nisu otpustili više od 10 odsto radnika.

Rate na na sve kredite, i za privredu i za građane staju danas. Moratorijum na otplatu kredita koji je Narodna banka Srbije propisala za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, praktično je jutros stupio na snagu.

“Blic Biznis” i stručnjaci Privredne komore Srbije u okviru akcije #BiznisProtivKorone svakodnevno primaju pitanja kompanija i zaposlenih. Objavljujemo prve odgovore na pitanja koja su nam postavljena kroz poseban obrazac, a koji se nalazi i u ovom dokumentu sa odgovorima koji čitate i koji kontinuirano ažuriramo.

Ministarstvo privrede obavestilo je privredne subjekte da su dužni da svakom zaposlenom radniku koji radne zadatke obavlja od 17 do 05 časova, a za koje je dobijena saglasnost da je izuzeto od primene Naredbe o zabrani i ograničenju kretanja lica na teritoriji Srbije, izdaju odgovarajuću potvrdu. Forma ove potvrde može se preuzeti na sajtu Ministarstva privrede.

Nakon što su od Narodne banke Srbije dobili mogućnost da zamrznu otplatu kredita na najmanje tri meseca, privatni sektor u Srbiji mogao bi uskoro da dobije i pravo na odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose. Prema informacijama “Blic Biznisa”, ovo je upravo jedna od dugo i ozbiljno razmatranih mera u Vladi Srbije, koja bi prema, u jednom trenutku napravljenim procenama u Nemanjinoj 11 , mogla da bude “teška” i do 140 milijardi dinara ili 2,5 odsto BDP.

Bečki ekonomski institut (WIIW), u analizi ekonomskih posledica virusa korona navodi da svim zemljama centralne, južne i istočne Evrope preti recesija. U analizi se naglašava da su već vidljive značajne negativne posledice, da su mnoge valute oslabljene i da pada poverenje potrošača i preduzeća.

Savet Centralne banke Crne Gore doneo je odluku o izmeni i dopunama Odluke o privremenim merama za ublažavanje negativnih uticaja novog korona virusa na finansijski sistem, a prvom merom bankama se privremeno zabranjuje isplata dividende akcionarima, osim isplate u obliku akcija banke, prenosi portal Bankar.me.

Guverner Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, u intervjuu za Bankar.rs ocenjuje kako će se aktuelna situacija zbog virusa korona odraziti na domaći bankarski sektor, hoće li uvedeni moratorijum na otplatu kredita građana i privrede dovesti banke u problem, te postoji li bojazan da one počnu da izvlače kapital iz Srbije i šalju ga put matičnih zemalja.

Vlada Srbije odobrila je da se radnicima Pošte Srbije iz dobiti za 2019. godinu isplati po jedna prosečna zarada, pa će svako od zaposlenih dobiti oko 40.000 dinara.

Srpska zaleđena malina već ima izvoznu cenu veću od dva evra za kilogram, uz stalnu tražnju i potencijalni rast cene. Malinari bi ove sezone, prvi put posle dugog niza godina, mogli da profitiraju, ali samo ako bude imao ko da radi u malinjacima.

U Naučno-tehnološkom parku “Beograd” u petak je puštena u rad prva 5G bazna stanica u Srbiji, a plan je da se mreža u komercijalnoj upotrebi na teritoriji naše zemlje pojavi za otprilike godinu dana, nakon izgradnje čitavog ekosistema i potrebne infrastrukture.

Siguran sam da će paket ekonomskih mera koje je predstavio predsednik Aleksandar Vučić održati i unaprediti srpsku privredu, kaže vršilac dužnosti direktora EPS Milorad Grčić.

Iako je Srbija tradicionalno društvo koje je teško prihvatilo i čipovane lične karte, čipovi u rukama naših građana po uzoru na Šveđane, način je života koji se u Srbiji može očekivati za manje od pet godina, smatraju sagovornici “Blic Biznisa”.

Vlade Srbije usvojila je na današnjoj sednici odluku da se svim zdravstvenim radnicima u Srbiji od 1. aprila ove godine plate uvećaju za deset odsto.

U vremenima velikih svetskih kriza poput ove sadašnje izazvane pandemijom virusa korona ili one finansijske 2008. godine, ekonomisti, centralni bankari i državni zvaničnici neretko kao potencijano rešenje za izvlačenje ekonomije iz neprilika pominju “novac iz helikoptera”.

Gotovo mesec dana nakon početka krize izazvane pandemijom COVID19, EU je objavila paket podršške Zapadnom Balkanu od 38 miliona evra trenutne pomoći za zdravstvene sisteme i dodatno preusmeravanje 374 miliona evra za drušštveno-ekonomski oporavak nakon krize.

Informacije su jedna od najvažnijih valuta našeg vremena. U vreme krize realne ekonomije, uzrokovane globalnim uticajem korona virusa, nesporan je značaj pouzdane, sadržajne, objektivne i detaljne informacije.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs