PRITAJENI IZBORI, SKRIVENA KAMPANJA Uz stranačka obeležja, sa maskama i rukavicama kojih za obične građane nema, aktivisti SNS RAZMILELI SU SE PO KUĆAMA

U teškim vremenima, dobre vesti su dragocene i valja ih istaći: za razliku od velikog broja godina koje su Aleksandru Vučiću bile potrebne da shvati da je pao Berlinski zid, znatno brže, za dvadesetak dana, uspeo je da pređe put od omalovažavanja opasnosti od virusa korona („više ljudi umre od ujeda komarca“) do saopštenja da je „Srbija u ratu“ i uvođenja vanrednog stanja s ciljem da se smanji broj obolelih i „voljenih koje ćemo izgubiti“. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Toliki napredak zaslužuje pohvalu – jednako kao i činjenica da je pristao da zaustavi već dobro odmakao izborni proces, iako je u prvoj fazi suočavanja sa realnošću koju ne kontroliše, „dozvoljavao“ samo mogućnost da parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, koji su bili zakazani za 26. april, budu odloženi za nedelju-dve.

Pandemija je, ipak, odlučila drugačije, pa će odluka o novom terminu izbora biti donesena neposredno nakon ukidanja vanrednog stanja – što je, kako smo saznali od Zorana Živkovića, predsednika Nove stranke, dogovoreno na sastanku predsednika Srbije i predstavnika stranaka koje će učestvovati na izborima, održanom neposredno pred štampanje ovog NIN-a. Izbori su, međutim, bili sekundarna tema sastanka, a prioritet je bio dogovor o borbi protiv virusa, bez politizovanja i zloupotreba – koji je postignut.

Sve to, međutim, nije otklonilo razloge za brigu koja se ne odnosi samo na očekivane zdravstvene i ekonomske probleme – i to pre svega zbog otvorenog pitanja da li je, shvativši šta se dešava, država odabrala prave mere, na kakav način su one usvojene i kakve bi sve to posledice mogle imati.

Nekoliko pravnih stručnjaka ukazalo je da bi Skupština trebalo da se sastane u roku od 48 sati kako bi potvrdila odluku o vanrednom stanju koje je proglasio predsednik države – što, u trenutku odlaska NIN-au štampu nije delovalo da će se desiti, pa je bilo i optužbi za sprovođenje državnog udara. U saopštenju Dosta je bilo navodi se da je predsednik Srbije u nedelju „oduzeo Skupštini Srbije Ustavom definisanu nadležnost odlučivanja o uvođenju vanrednog stanja i praktično izveo državni udar, uz otvoreno saučesništvo premijerke i predsednice Skupštine“.

S druge strane, član predsedništva Pokreta Metla 2020 i lider DSS Miloš Jovanović, inače docent na Pravnom fakultetu, pozdravio je odluku o uvođenju vanrednog stanja ocenivši da je ona „racionalna i potpuno opravdana“ – i sve to bez ikakve primedbe na način usvajanja.

Istovremeno, nekoliko pravnika (Vida Škero, Vesna Rakić Vodinelić, Rodoljub Šabić, Sofija Mandić) ocenili su da je za ograničavanje kretanja kako bi se širenje virusa onemogućilo, bilo dovoljno uvođenje znatno blaže mere od vanrednog stanja – vanredne situacije, u skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa, u kome se među katastrofalnim situacijama na koje se odnosi, izričito navode epidemije i pandemije zaraznih bolesti.

Po tom zakonu, objasnila je Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, u penziji, bilo je moguće, osim policije, angažovati i vojsku – pa zato otpada verzija da je vanredno stanje, koje dozvoljava derogiranje pojedinih ljudskih prava, odabrano kako bi se mogle angažovati te snage. Pre će biti da se za tako radikalnom merom poseglo kako bi bile stvorene pravne mogućnosti za odlaganje izbora – što bi, možda, moglo biti prihvatljivo da nam je ceo potez tako i obrazložen – ali se to nije desilo. Odatle i sumnje, koje je, recimo, citirana profesorka izrazila kroz podsećanje da „imamo istoriju opravdane bojazni od toga da situacija vanrednog stanja može biti iskorišćena i za ono za šta nije namenjena“.

Već su stigli i nagoveštaji šta bi se moglo desiti: najpre je Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti i poslanik na listi SNS u Skupštini, na TV Pinku u nedelju govorio o gašenju društvenih mreža i kontroli vesti u vanrednom stanju, kao mogućim „neophodnim merama da se prevaziđe ovaj problem“, da bi u utorak Nebojša Krstić, „marketinški stručnjak“ koji se ističe zastupanjem stavova od interesa za aktuelnu vlast, otišao dalje i u kolumni u Blicu otvoreno zatražio ukidanje društvenih mreža Tviter, Fejsbuk i Jutjub za vreme trajanja vanrednog stanja, kako bi se „suzbila epidemija širenja panike i sprečili njeni potencijalno smrtonosni efekti“.

Podsećajući da je u akciji „Sablja“ nakon ubistva premijera Zorana Đinđića privedeno 11.000 ljudi, Krstić je ocenio da bi sada bilo dovoljno privesti desetostruko manje i predložio da se akcija zove „Dezinfekcija i deratizacija“.

U akciju zastrašivanja javnosti uključio se i ekstremno desničarski pokret Levijatan, koji je saopštio da se „na poziv države stavlja na raspolaganje u punom kapacitetu MUP-u, Ministarstvu odbrane i drugim relevantnim organima javne vlasti“ ističući da će se, između ostalog, „baviti kontrolom mreža u smislu prevencije širenja panike i lažnih vesti“. I nakon demantija MUP-a, Levijatan je ostao pri tvrdnji da ima „vruću telefonsku liniju“ sa policijom za obaveštavanje policije o širenju panike na društvenim mrežama.

U utorak, kad je NIN odlazio u štampu, nije bilo zvanične reakcije na ideju o kontroli ili ukidanju društvenih mreža, ali nije bilo ni nagoveštaja prestanka važnosti tvrdnje državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandra Gajovića date Cenzolovki, da Vlada u okviru mera tokom vanrednog stanja nije predvidela posebne mere koje se odnose na medije, niti na njihovo izveštavanje.

Živela je, zato, i dalje nada da drastičnih mera i daljeg ugrožavanja medijskih sloboda neće biti. I da ideje o ukidanju društvenih mreža imaju funkciju na koju je, u tekstu o vanrednom stanju na Peščaniku, ukazala Sofija Mandić: „Kako se strah od partije i partijski povezane egzistencije za samo nekoliko dana transformisao u strah za sopstveno zdravlje i život, režim je morao da nađe način da uspostavi ponovnu kontrolu nad strahom.“

A još jedan strah, u delu javnosti, izazvao je Vučićev nastup u kome je ocenio da je evropska solidarnost samo „bajka na papiru“ te da je jedina zemlja na koju Srbija može da računa – Kina. To, još uvek, nije dovoljno za ocenu o odustajanju od evropskog kursa, ali jeste dovelo do postavljanja pitanja da li je Vučić naišao na evropsko neodobravanje odluke o vanrednom stanju, pa je zato ljut?

Srbija je, kako nam je objasnila ambasadorka Branka Latinović, kao članica Ujedinjenih nacija, EOBS-a i Saveta Evrope, dužna da, u skladu sa važećim dokumentima, obavesti te organizacije o razlozima uvođenja vanrednog stanja, planiranim merama i dužini trajanja – i tu svoju obavezu je do sada ispunjavala. Ali, nikakve „dozvole“ tih organizacija nisu predviđene, a stvar je svake države da proceni koje su mere optimalne za koju situaciju. A da li je, eventualno, bilo nekih neformalnih neslaganja sa planom srpske vlasti? To, verovatno, nikad nećemo saznati.

Nešto drugo što ne bi smelo da se desi, već smo saznali: sudeći po scenama koje smo videli već u prvim danima vanrednog stanja, naprednjaci su i te kako spremni da i ovako tešku situaciju koriste u cilju političke kampanje – iako je sam Vučić, i pre dogovora sa drugim učesnicima izbora, pozivao da se epidemija ne zloupotrebljava u političke, a naročito ne upartijske svrhe.

Uz stranačka obeležja, opremljeni maskama i gumenim rukavicama, kojih za obične građane nema u dovoljnoj meri, aktivisti SNS razmileli su se po kućama u kampanji „pomoći starijim sugrađanima“, a već prvog dana imali su i spot u kome to dokumentuju. Ima onih koji veruju da je reč o reakciji na pad rejtinga izazvan neozbiljnom reakcijom na veliku zdravstvenu krizu, ali nikakvih dokaza za te tvrdnje nema.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

U teškim vremenima, dobre vesti su dragocene i valja ih istaći: za razliku od velikog broja godina koje su Aleksandru Vučiću bile potrebne da shvati da je pao Berlinski zid, znatno brže, za dvadesetak dana, uspeo je da pređe put od omalovažavanja opasnosti od virusa korona („više ljudi umre od ujeda komarca“) do saopštenja da je „Srbija u ratu“ i uvođenja vanrednog stanja s ciljem da se smanji broj obolelih i „voljenih koje ćemo izgubiti“. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Privatno preduzeće GIM, koje je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, već od prvog posla preprodaje oružja počelo je da ostvaruje velike, privilegovane zarade. Iz ugovora, izvoznih dozvola i sertifikata o krajnjem (end user) korisniku – kupcu iz decembra 2016, u koje je NIN imao uvid, vidi se da je nekadašnja prodavnica boja i lakova GIM sa fabrikama Krušik iz Valjeva i Prva petoletka iz Trstenika sklopila ugovore vredne 7.184.000 dolara, da bi to isto oružje kupcima iz Saudijske Arabije isporučila za 12.462.000 dolara! (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dva meseca je Vladimir Putin zamajavao naciju – i malu armiju belosvetskih kremljologa – najavom ustavnih promena kojima bi predsednička ovlašćenja bila ponešto sužena, a ona parlamenta i Državnog saveta proširena, dajući tako novi zamah spekulacijama o tome s koje pozicije će nastaviti da vlada nakon što mu 2024. istekne aktuelni i, po važećem ustavu, poslednji predsednički mandat na koji ima pravo (niko, naime, više ozbiljno ne razmatra mogućnost da Putin za četiri godine ode s vlasti). (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kolege su podigle štitove i odguravali ih štitovima. Nisu dizali palice iako se već stekao uslov jer je to bio napad na kordon. Oni su počeli da šutiraju štitove. Nastao je krkljanac. Pritrčao sam. Starešina je pozivao pomoć: „Imamo napad.“ (Da biste pročitali celu ispovest žandarma koji su reagovali na incident na Paradi ponosa u kome su učestvovali brat Aleksandra Vučića, Andrej, kao i brat Siniše Malog, Predrag, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Zapisnik sa trinaest telekonferencija i sastanaka na kojima se tokom prve polovine 2015. odlučivalo o sudbini desetak miliona građana Grčke ne postoji. Niko ga nije uništio, jer nije ni vođen. Da ne beše Janisa Varufakisa, tada sveže imenovanog ministra finansija u prvoj Sirizinoj vladi, koji je prošle subote obnarodovao petnaestak sati snimaka s tih sednica, sterilna saopštenja za javnost i fotografije bili bi jedini dokazi da su se one odigrale. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Nekada je dr Nele Karajlić pevao „Hadžije su sebi podijelile rejone…“ Stih je ostvareno proročanstvo i gledali smo kako vođe privatizuju države i narode, koristeći rat kao sredstvo da nametnu sebe. Nada da će posle turbulentnih vremena prilike da se smire i ostaci države dovedu u red nestale su dolaskom na vlast u Srbiji novog talasa „hadžija“, koje su brzo i efikasno od jeseni 2012. podelile državu na interesne sfere u potpunoj vlasti nekih drskih ličnosti. Neki su uzeli, na primer, Grocku ili Brus, a nekima su privatni posed na razvalinama države postali delovi odbrambene industrije. (Pred vama je petnaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Vlast se ponaša kriminogeno. Imaju svoje šeme. Nema tu ideologije. Feudalni pristup, buljubaše, zna se ko je moj šurak, moj šogor i to tako ide. Moj ćale kupuje mine i to što je nekada bio državni posao to je sad naša akcija. To su sve signali da pravo i pravda ovde ne postoje. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U redu za plaćanje u firentinskoj samoposluzi žena ispred mene sluša na mobilnom telefonu sednicu parlamenta. Odlučuje se o zatvaranju škola i fakulteta u celoj Italiji. Vrlo je zabrinuta. Ja sam to već pregrmeo. Američki univerziteti sa ispostavama u Firenci, s kojima radim, već su povukli svoje studente onog trena kada je Stejt dipartment podigao nivo „upozorenja“ na treći stepen. Svi beže iz „kužne“ Italije. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U vremenima u kojima postaje sve jasnije da atomska bomba nije više od velike prijetnje u podupiranju raznih bolesnih osvajačkih ambicija po svijetu – ne zato što su nuklearke manje razorne nego prije, naprotiv – već zato što im vlasnici nisu samo dvije moćne države na svijetu pa su i mogući odgovori na njihovu upotrebu izvjesniji, ratovanje raznim alternativnim strahotama sve je popularnije. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Stavljajući svoj potpis na ugovor o prodaji 83,23 odsto vlasništva Republike Srbije u Komercijalnoj banci za 387 miliona evra, ministar finansija Siniša Mali okončao je postupak, ili bar ovu fazu, promene vlasništva nad najznačajnijom bankom u Srbiji. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kastanjes, grčko pogranično mesto uz tursku granicu. Manje-više, to je jedan kružni tok sa ostrvom izmeštenim iz centra tako da zbunjuje vozače, desetak taverni slične ponude, crkva sa dva zvonika koja molitve prenosi razglasom, i za tako malo mesto – nestvarno velika zgrada biblioteke. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kada je, prošle sedmice, Vojislav Šešelj ocenio da je Krušik sklapao nepovoljne ugovore sa privatnom firmom GIM, te da u toj firmi postoji sukob interesa jer je otac ministra unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović „u najmanju ruku zaposlen“ u njoj, mnogi su ocenili da je na pomolu „puštanje niz vodu“ jednog od najbližih saradnika Aleksandra Vučića, u nekim teorijama čak i „broja dva“ u državi.

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Devedesetih sam bio spreman da se pridružim demokratskom bloku, ali me niko nije zvao. Verovatno su mislili da sam mangup. Kada je politika u pitanju, danas postoje samo nacionalni i ekonomski interesi. Mene to ništa ne interesuje! Ne molim ja boga da mi kupi mercedes-benc, kaže autor romana „Grozota ili…“ koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. (Da biste pročitali kompetak intervju, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Stranka koju predvodi Nebojša Zelenović napustila je Savez za Srbiju nakon odluke da u svom gradu, ipak, izađe na lokalne izbore, a da su čak i o tome ko je koga napustio, gradonačelnik Šapca i ostatak SzS imali suprotne stavove.(Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju.

Sve se promenilo jednog dana poslednje nedelje 2016. U prostorijama Ministarstva odbrane vodili su se istovremeno pregovori sa predstavnicima ruske državne firme Rosoboroneksport i evropske korporacije Erbas. I Rusi i erbasovci su, prirodno, kao jednu od klauzula ugovora predvideli – avans. Planiranog novca u budžetu nije bilo… (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Otac je naziv novog filma reditelja Srdana Golubovića (47) čija će premijera biti u sekciji Panorama na ovogodišnjem festivalu u Berlinu, a samo nekoliko dana kasnije, 28. februara, otvoriće 48. beogradski Fest. Tako počinje svoj festivalski i bioskopski život ovo ostvarenje na koje se dugo čekalo.

Sporni ugovor između državne fabrike oružja i municije Krušik iz Valjeva i privatne firme GIM Gorana Todorovića, koju je zastupao Branko Stefanović, otac srpskog ministra policije, samo je vrh ledenog brega. (Pred vama je šesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs