PRIVREDI VIŠE OD 5 MILIJARDI EVRA! Šta dobijaju paušalci i preduzetnici, a šta velike kompanije

Tačno 594 milijarde dinara ili nešto više od pet milijardi evra mogao bi da bude težak paket ekonomskih mera kojima je država odlučila da pomogne srpsku privredu. Kako saznaje “Blic Biznis”, ova cifra je prethodnih dana važila za jednu od realnijih kojom bi se u narednom periodu pomagale i male i velike kompanije, a koja uključuje nekoliko setova mera.

Detalje o kompletnom paketu mera danas će javnosti u 16 časova saopštiti ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Prvi set, prema našim informacijama, odnosio bi se na nekoliko mera poreske politike vrednih ukupno skoro 170 milijardi dinara. Na prvom mestu je odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a koje bi, prema jednoj proceni, iznosilo 140 milijardi dinara ili 2,5 odsto BDP. Kako je najčešće pominjano tokom rada na merama, moratorijum bi najverovatnije važio tri meseca, a u naplatu se ne bi krenulo odmah po prestanku krize.

Naprotiv, jedna od izvesnijih mogućnosti, jeste da se sa naplatom krene najranije od 2021. godine, kada se očekuje da bi dobar privrede i mogao da stane na noge posle korona krize. Još bolja informacija jeste da bi privrednici zamrznuti porez mogli da otplaćuje na rate, a pominjan je period odlaganja od godinu dana do 24 meseca.

Naš izvor kaže da je jedna od mogućih opcija za pravna lica i preduzetnike i odlaganje plaćanja poreza na imovinu za period april – jun, kao i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Drugi set mera odnosi se na direktnu pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, ali i na mikro i mala preduzeća u privatnom sektoru. Njima bi kako se više puta pominjalo u Nemanjinoj 11, a kako je potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić, sledovale tri minimalne zarade, što bi im pomoglo da zadrže radnike tokom krize.

S druge strane, što se tiče direktne pomoći za srednje i velike kompanije, jedna od mogućnosti je da dobiju manju pomoć od minimalne zarade za vreme trajanja vanrednog stanja, i to za zaposlene koji su zbog prirode krize morali da budu poslati kući i kojima je po zakonu utvrđen prestanak rada. To su recimo zaposleni u ugostiteljstvu, hotelijerstvu…

Treći set mera odnosi se na program finansijske podrške privredi kroz povoljne kredite za poslovanje i likvidnost, odnosno za kupovinu obrtnih sredstava sa grejs periodom u otplati.

Naš izvor kaže i da je moguće da ove brojke i mere budu delimično i minimalno izmenjene, ali da se najveći broj učesnika u njihovom kreiranju načelno složio sa ovakvim planom.

Kompletan program mera za pomoć privredi Srbije pogođenoj posledicama epidemije korona virusa predstraviće sutra javnosti ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da je Vlada prihvatila 90 odsto predloga koje je privreda predložila i ono što privreda misli da je dobro da bi preživeli.

Rekao je da je najznačajnije u ovom periodu da se očuvaju mala i srednja preduzeća. Istakao je da nema značajnijih otpuštanja i da su velike fabrike koje su obustavile proizvodnju poslale radnike na plaćeno.

“Kroz ove mere će moći da ih zadrže. Nema većih udara što se otpuštanja tiče”, rekao je Čadež.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Tačno 594 milijarde dinara ili nešto više od pet milijardi evra mogao bi da bude težak paket ekonomskih mera kojima je država odlučila da pomogne srpsku privredu. Kako saznaje “Blic Biznis”, ova cifra je prethodnih dana važila za jednu od realnijih kojom bi se u narednom periodu pomagale i male i velike kompanije, a koja uključuje nekoliko setova mera.

Nakon što su od Narodne banke Srbije dobili mogućnost da zamrznu otplatu kredita na najmanje tri meseca, privatni sektor u Srbiji mogao bi uskoro da dobije i pravo na odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose. Prema informacijama “Blic Biznisa”, ovo je upravo jedna od dugo i ozbiljno razmatranih mera u Vladi Srbije, koja bi prema, u jednom trenutku napravljenim procenama u Nemanjinoj 11 , mogla da bude “teška” i do 140 milijardi dinara ili 2,5 odsto BDP.

Cene nafte potonule su u ponedeljak na međunarodnim tržištima ispod nivoa od 23 dolara pod uticajem bojazni da bi širenje virusa korona mesecima moglo da koči potražnju.

Milioni Amerikanaca već su izgubili posao zbog krize sa virusom korona, a najgora šteta tek dolazi, prema proceni Federalnih rezervi.

I paušalci, i mala i srednja i velika preduzeća u Srbiji – svi njihovi vlasnici osetiće benefite državnog paketa mera za pomoć privredi, koji bi, kako je najavljeno, trebalo da bude i zvanično predstavljen sutra.

Nisu samo pogođena mala i srednja preduzeća. I velike kompanije imaju velike probleme. Naplata, likvidnost, održavanje broja zaposlenih, problemi sa izvozom i otkazivanjem porudžbina, samo su neke od njihovih “boljki”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviće sutra detaljan paket mera podrške za privredu i građane kako bi lakše prebrodili krizu izazvanu svetskom pandemijom virusa korona.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da su ekonomske mere Srbije u borbi protiv virusa korona detaljnije i dublje od mera u EU i okruženju.

Turbulencije na evropskim tržištima naterale su trgovce da se osvrnu na 2008-2009. godinu, poslednji put kada je delovalo da je finansijski svet na ivici kolapsa. Dobra vest ovog puta je da donosioci politika primenjuju pouke iz te krize.

U Srbiji postoji više od 2.000 teretana, sportskih centara, fitnes klubova i studija za lični trening. Njihovim zatvaranjem cela industrija koja zapošljava hiljade ljudi, praktično je zamrznuta. Menadžeri su ostali bez prihoda, a mnogi radnici bez plata i posla. Tako se fitnes industrija našla u društvu hotelijera i ugostitelja i nekolicine privrednih grana koje već gotovo stale.

“Nema dileme da je nacionalni prioritet broj jedan u proteklim nedeljama bio i ostaće zaštita ljudi, lečenje obolelih i koliko je maksimalno moguće, dalje sprečavanje širenja zaraze. Jer ako ne sačuvamo ljude neće imati ko da proizvodi, da nas vozi, leči, snabdeva…”, kaže u intervjuu za “Blic BIznis”, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Agencija za privredne registre (APR) upozorila je privrednike da uplatnice za upis u privredni registar koje u poslednje vreme sve češće stižu na adrese privrednih društava i preduzetnika ne potiču od APR i da nisu zakonska obaveza koju privrednici moraju da ispoštuju.

Srpski privrednici su svesni težine aktuelne situacije i krize koja nas tek očekuje, i zato svi do jednog ističu da je apsolutni prioritet sačuvati živote, ali naglašavaju da se mora razmišljati i o “danu posle” i kako da se prebrode trenutni problemi.

Terenac na bazi “fijata tipo” mogao bi da se proizvodi u Kragujevcu, objavili su italijanski mediji.

Knjigovođe koje su svoj posao naučile na kursevima i za posao računovođe nemaju licencu prvi su na udaru novog zakona koji reguliše ovu oblast, a čija je javna rasprava završena pre neki dan. Praktično, oko 5.000 knjigovođa koji nisu profesionalci sada će morati ponovo u školu – da bi se bavili svojim poslom oni će ubuduće morati da imaju licencu, a to znači da će polagati ispit koji košta 93 evra i u toku svake godine ići na dodatne obavezne obuke.

U pismu koje je su sindikati jutros poslali premijerki Ani Brnabić jasno stoji da bi svi radnici za vreme izolacije i lečenja od korona virusa trebalo da primaju celu platu. Kako se navodi u dokumentu u koji smo imali uvid, umanjenje zarade od 35 odsto po predlogu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ne bi trebalo da ima niko ko je oboleo od korona virusa, ali ni radnici koji su morali u izolaciju.

Iz fabrike u Petrovcu na Mlavi dnevno izađe 50.000 hirurških maski koje se svakodnevno raspoređuju po Kliničkim centrima i apotekama u Srbiji. Plan je da do kraja nedelje iz ove fabrike dnevno izlazi duplo više maski, koje su trenutno jedan od najdeficitarnijih proizvoda na svetu.

Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.

Ministar rada Zoran Ðorđević predložiće da poslodavci koji su poslali svoje radnike na plaćeno odsustvo imaju tu mogućnost do kraja vanrednog stanja.

Velike centralne banke u svetu udružile su se u istraživanju da li treba da emituju kriptovalute, jer upotreba gotovine opada i jer se sve više ljudi okreće elektronskim oblicima plaćanja. Studijsku grupu čine Evropska centralna banka, Banka Japana, Banka Kanade, Banka Engleske, švedska Riksbanka i Švajcarska nacionalna banka.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs