PROBUDILA SE JEDNOG JUTRA I REKLA “DOSTA!” Kako Beograđani brane gradski prostor od SAMOVOLJE VLASTI

Probudila se jednog jutra i rekla sebi „dosta“. Teodori Budimir, studentkinji arapskog jezika, dojadilo je da čeka prevoz i preseda kad god sa Zvezdare ide u centar Beograda. U želji da nadležni rehabilituju staru GSP liniju, ukinutu nakon renoviranja Trga republike, pokrenula je onlajn peticiju, koju je za dva dana potpisalo 2.000 građana. Tako je nastala inicijativa – Vratimo trolu 28. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ideja je odjeknula u javnosti zahvaljujući medijima. Ubrzo je stvoreno čvrsto jezgro neformalne organizacije, povezano preko Vibera i fejsbuk-stranice. Resurs iskustva i strategija bilo je udruženje Sačuvajmo zelenu Zvezdaru, aktuelno – na „borbenoj“ liniji zaštite zelenih površina od betonizacije, a preko nacrta plana detaljne regulacije Čingrijine, Batutove i Ruzveltove ulice.

Ohrabrena reakcijama, Teodora je prešla na sakupljanje potpisa u papirnom obliku, zbirajući još 4.000 saglasnosti. „Smatrala sam da je ova cifra dovoljna da se nadležni bar zapitaju šta to hoće građani“, kaže Teodora. Prošle su dve nedelje, i ništa, pa su udruženi Zvezdarci priredili prvi protest. Poštujući zakone, izvršili su vrstu blokade Čingrijine, špartajući preko pešačkog prelaza, na mestu bez semafora. U drugom navratu, napravili su saobraćajni kolaps u Ulici Jaše Prodanovića, skupa sa stanovnicima Stare Palilule. Ali, zvaničnici su i dalje ćutali.

Demokratski ustrojeni, „dvadesetosmaši“ su izglasali da izvrše „desant“ na sednicu SO Zvezdara. U zgradi ih je sačekao kordon, uglavnom žena i penzionera. „Nama je rečeno da ste vi iz opozicije i da spremate upad u institucije“, otkrili su im kasnije neki od činilaca živog zida kako su i zašto angažovani.

Predlog opozicionih odbornika da se na dnevni red zasedanja stavi povratak trolejbusa 28, većinski je odbačen. S druge strane, promenjen je opštinski pravilnik o prisustvovanju sednicama, do tada otvorenim za javnost, a sad pod obavezom najave dolaska. Neslavan epilog preinačen je incidentom: aktivistu Miloša Vučkovića neko je iz kordona udario u potiljak, što su zabeležili novinari i pride uživo preneli protest iste večeri. Sutradan je predstavnike Inicijative primio predsednik SO Zvezdara i obećao im sastanak sa gradskim sekretarom za saobraćaj.

Kako je do toga došlo tek ovih dana, protestanti su priredili još nekoliko akcija – organizovanog prelaženja „zebre“ u Vasinoj, otvaranja spomenika 28-ici na platou kod Filozofskog, oblepljivanja GSP vozila logoima, saletanja Gorana Vesića na otvaranju Palilulske pijace vanprotokolarnim pitanjima…

A zastupajući glas građana, prinuđenih da promene navike, pa 30 odsto ispitanika po anketi Inicijative ide u centar kolima ili taksijem, 50 odsto penzionera i osoba sa smetnjama u kretanju na izlaske iz kraja više i ne pomišlja. Uz njih su i vozači trolejbusa, kojima je ova kratka linija prijala, pa je jedan pružio podršku blokadi okrenuvši oznaku sa trolejbusa 29 na ukinuti 28. Moglo mu se, jer će uskoro emigrirati u Nemačku.

Problem će ipak pogoditi sve žitelje Beograda, jer će nadležni sprovesti u delo nebuloznu zamisao o gigantskoj pešačkoj zoni, a bez plana prevoza putnika. Metro postoji samo u najavama i performansima SNS-a, dok je tramvaj bez kontaktne mreže još nevidljiviji. Premda ga gradski oci smatraju idealnim, budući da za najveću muku prestonice drže – „vizuelno zagađenje“ elektromrežama.

Neophodnost šina u poslednjem slučaju uzrokovaće nova kopanja, „što nam je inače sudbina, bilo za grobove, bilo za infrastrukturne promene“, kako u polušali primećuje Miloš. U tom zamahu „inovacija“, biće još (kraduckanju podobnog) besmisla, od fontana, do povratka Terazija u tridesete prošlog veka.

„Mi tražimo samo ono što smo imali, ali smo spremni na kompromis uvođenja električnog autobusa“, kažu predstavnici inicijative Vratimo trolu 28, jednog od dvadesetak pokreta za zaštitu građanskih prava i potreba, samo u Beogradu. Neke od njih imaju naoko suprotstavljene ciljeve, što ih ne sprečava da se solidarišu, jer su „prva i poslednja linija odbrane ustavnog poretka“, kako navodi Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Manojlović je i predstavnik jedne od najprobitačnijih inicijativa Sačuvajmo naš parkić, na Banovom brdu. Napad na prostor između zgrada na uglu Gogoljeve i Požeške izvršen je mučki, noću, posecanjem 17 stabala, iako su stanari plaćali za njegovo održavanje. Uznemireni najavom da će na tom mestu da nikne navodno „porodična kuća“, stanari su organizovali 24-časovne straže, u kojima su dvojica „čuvara“ pretučena i povređena. Ovo je izazvalo proteste, umnožene žiteljima drugih gradskih kvartova.

Što zbog neviđenog pritiska – uvredama, ucenama, krivičnim prijavama, ali i motornim testerama, a što zbog sveprisutne prakse iskorišćavanja zemljišta „do balčaka“, kakav primer imaju u neposrednom susedstvu, aktivisti ne veruju investitorima da će graditi po zakonu, ostavljajući prostor oko objekta. Takođe, sumnju stvara to što se legalno rešenje ne bi isplatilo ulagačima, koji zbog bogaćenja ne bi prezali da još više zaguše kanalizacionu mrežu, uveliko preopterećenu.

Zato se protestanti okupljaju svakog četvrtka, bilo da igraju fudbal, upriličavaju maskenbal ili blokade saobraćaja povorkama, uz pištaljke i transparente, kada bunt nailazi mahom na simpatije. „Vozači nam mašu i trube u znak pozdrava, iako verovatno ima i onih kojima zastoji smetaju“, objašnjava Manojlović.

Njihov je problem naoko komplikovaniji, jer parkić nije zvanično zelena površina, iako u funkciji dečjeg igrališta 50 godina, a trenutno poslednji bastion zelenila na ovom potezu. Data parcela je bila predmet povraćaja nekadašnjim korisnicima koji su je prodali investitoru.

„Ali, ne mogu se rešavati stare nepravde nauštrb trenutnog stanja“, stav je aktivista sa Banovog brda, zbog čega peticijom predlažu model odbranjenog Petog parka: dati ulagačima drugi prostor za izgradnju. U toku su pregovori sa predsednikom SO Čukarica i gradonačelnikom Zoranom Radojičićem.

Na suprotnom kraju grada, vodi se borba protiv premeštanja trolejbuske okretnice sa Studentskog trga na donji Dorćol. „Jednog su se jutra samo pojavili neobeleženi radnici i krenuli da kopaju rupe za postavljanje bandera u Ulici Žorža Klemansoa, kako bi se uspostavila mreža od Cvijićeve, preko Venizelosove i Gundulićevog venca, do još uvek nepostojeće garaže GSP-a u Dunavskoj“, kaže Pavle Simjanović iz udruženja Komšije sa Dorćola.

Kako su se stanovnici Gundulićevog venca i okolnih ulica pobunili, uznemireni predstojećim uništavanjem drvoreda, smanjivanjem broja parking mesta, eskalacijom saobraćajnih gužvi, nadležni su rešili da radove preusmere na raskrsnicu Venizelosove i Žorža Klemansoa. Ali, bez građevinske dozvole. I, uz obećanje da će nova trasa biti tranzitna, namenjena jutarnjem izlasku i večernjem povratku u buduću garažu.

Dorćolci, nepoverljivi pred takvim menjanjem planova u hodu, ovo su sprečili pozivanjem komunalne policije, pa su radovi zasad obustavljeni.

Komšije su i dalje na oprezu, združeni u svrhu sprečavanja samovolje političko-finansijskih moćnika koji donose odluke mimo javnih rasprava i konsultacije sa stručnjacima. „I menjaju duh jednog kraja grada, nezainteresovani za mišljenje žitelja“, primećuje Simjanović.

Po sličnom principu funkcionišu i druge inicijative: Združena akcija – Za krov nad glavom, u zaštiti prinudno izbačenih iz svojih domova, Ulice za bicikliste, za više prostora za ekološka prevozna sredstva, pomenuti Sačuvajmo zelenu Zvezdaru, Pešaci nisu maratonci, skup stanara Topličinog venca protivnih svojoj izolaciji pešačkom zonom, Beograđani protiv noćne buke, za miran san stanara Cetinjske, udruženje Topolska, za sprečavanje ruženja Vračara nesuvislim investitorskim potezima, Savski nasip, apelanti na opasnost prekobroja vikendica, Ne dam kej, Uništavanje zelenila-Jerković, Spasimo Beljaricu… I najpoznatiji, Ne davimo Beograd, pokret za unapređenje života i rada građana, uključujući otpor otimanju Savskog teatra uz fantomsko rušenje Hercegovačke, ali i izgradnji gondole…

Neke od njih su izabrale političke načine borbe, a druge su tek u nastanku, udružujući se i birajući taktike. Neke postižu izvestan uspeh, pa je inicijativa Sačuvajmo Zemun i Gardoš sprečila betonizaciju Gardoške terase po idejnom rešenju Ksenije Bulatović, prihvaćenom mimo konkursa.

„Ovo ne smatramo svojim trijumfom, jer se ipak izgubila autentičnost srednjovekovnih bedema, a izgled Gardoša narušen betonskim stepenicama ograđenim kovanim gvožđem, postavljanjem toaleta između Milenijumske kule i groblja… Jedino što smo uspeli da spasimo je jedno domaćinstvo starosedelaca i njihov kafić“, priznaje Vesna Cvetanović, ispred pomenute organizacije.

Ni kod pristaništa na Dunavu nisu bili uspešniji, premda su na šest meseci zaustavili izgradnju luke za kruzere. Ali, čim je usvojena sporna studija, radovi su nastavljeni, a da nadležni nisu obavestili udruženje Sačuvajmo, koje je podnelo primedbe na „naučni“ pristup činjenicama, vezanim za zagađenje, dubinu vode i druge faktore rizika.

Iako zasad možda deluju kao ne tako bitne, često i osujećene, podložne malodušju, sve te inicijative svedoče o porastu svesti o nuždi odbrane svog parčeta prostora, ali i komadića slobode i prava. Raštrkanost ciljeva predstavnici većinom ne vide kao problem, jer bi zbirno bili lakše dezavuisani. Pripisani Đilasu, recimo.

I premda poručuju različito, o jednom govore. O buđenju. O rešenosti da stvari ne prepuste samovolji i bahatosti vlasti, kojih se ne tiču stvarne potrebe građana. Već sumanutim vizijama nastoje da napune svoje džepove.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Pet preduzeća koja se vezuju za Slobodana Tešića, međunarodnog trgovca oružjem i finansijera SNS-a, potpisalo je sa fabrikom Krušik 14 ugovora od avgusta 2015. do marta 2019. vrednih više od 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Čak osam ugovora potpisano je nakon što se Tešić, 21. decembra 2017, našao na crnoj listi SAD zbog koruptivnih radnji i pretnji po bezbednost u vezi sa trgovinom oružjem. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Još početkom oktobra, Gordana Čomić, generalna sekretarka i članica Predsedništva Demokratske stranke, javno se ogradila od stranke kojoj je bila izrazito lojalna: „Demokrate odustaju od EU“, napisala je na Tviteru, zbog toga što je Predsedništvo DS odlučilo da ne učestvuje u „Žan Mone“ dijalogu vlasti i opozicije pod pokroviteljstvom evropskih parlamentaraca.

Samo je u jednom momentu rekao: Ljudi su zaboravili da budu ljudi. A onda je u drugom pokazao razumevanje i ponudio opravdanje za njih. Njih tri hiljade i dvesta zaposlenih radnika Krušika u čije ime je progovorio, od kojih niti jedan, nula, nije stao uz njega. Strah, nesigurna egzistencija, logika „pazi svoja posla“. Tako je u Srbiji. Sad, pa možemo da ga tapšemo po ramenu, sklonjeni u svoj komfor i nezameranje i pokazujemo ga kao jednog od poslednjih. Ljudi. Poslednjeg iz civilizacije koja i nije bogzna šta od momenta kada je izgubila savest. Znam da će mnogi reći, šta hoćeš…, ali ipak, da zapišemo – on je taj pored kojeg se vidi da mi i nismo baš ono što mislimo da smo.

Prošlo je tek nešto manje od četiri godine otkako je potpisan sporazum između Turske i Evropske unije, kojim je zaustavljen tadašnji talas migranata, a ponovo gledamo iste slike. Desetine hiljada ljudi idu ka Grčkoj, čamci su prepuni, granična policija u panici, jedno dete je izgubilo život. Vesti koje stižu sa granice uznemiravajuće su, broj onih koji pristižu kopnom i morem sve je veći. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Posle termina zarobljena država dobili smo još zlokobniji – zarobljavanje bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji. Ova istraživačka tema Predraga Petrovića, programskog direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ponovo je aktuelizovana nakon poslednjeg slučaja presretanja elektronske pošte između novinara i bivšeg ministra odbrane.

Tamo gde se beru najsočnije kajsije, gde raste najslađe grožđe i cveta crveni, opojni mak, tamo je ostalo na kolenima da večno spava i nikada se ne probudi nešto manje od stotinu ljudi. Daleko od nas, u džamiji Nangar provincije u Avganistanu, 18. oktobra odjekunula je snažna eksplozija. Svi su izgubili život na molitvi, jer su u miru bili odani Alahu.

Savezno udruženje za pomoć beskućnicima (BAGW) procenjuje da na ulicama Berlina trenutno živi između četiri i deset hiljada osoba bez ikakvog smeštaja, a da ih u celoj Nemačkoj ima oko četrdeset hiljada. Među njima je manje domaćih, Nemaca, većinu čine državljani drugih zemalja, pretežno iz Istočne Evrope.

U oktobru 2019. izbio je spor između jedne od kandidatkinja za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, Elizabet Voren, i prvog čoveka Fejsbuka, Marka Zakerberga. Vorenova je pozvala na cepanje Fejsbuka, što je Zakerberg u jednom internom istupu okvalifikovao kao „egzistencijalnu“ pretnju njegovoj kompaniji.

Svet se ovih dana podseća „sudbonosne“ Krimske konferencije, na kojoj su pre 75 godina Ruzvelt, Čerčil i Staljin isti taj svet podelili. Niko, naravno, neće sporiti da je sastanak te tri glave u letovalištu Jalta od 4. do 11. februara 1945. bio istorijski značajan.

Čežnja dvomilionskog Beograda za metroom je tolika da bi i plan podzemne železnice koji bi vodio s jedne na drugu stranu Trga republike pobudio interesovanje javnosti, ili makar njenih ostataka. Dakle, logično je i što je Plan generalne regulacije sa detaljnom razradom za prvu fazu linije metroa izazvao brojne komentare, budući da je na javnom uvidu od 3. februara do 6. marta. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju.

Kosovo treba da ukine taksu na robu iz Srbije, bez sprovođenja reciprociteta. Ne samo da suspenduje taksu, već da je potpuno ukine, neočekivana je poruka novog svetskog frontmena za kosovski problem Ričarda Grenela koju je Radiju Slobodna Evropa na albanskom preneo njegov portparol Dik Kastin.

Kolege su podigle štitove i odguravali ih štitovima. Nisu dizali palice iako se već stekao uslov jer je to bio napad na kordon. Oni su počeli da šutiraju štitove. Nastao je krkljanac. Pritrčao sam. Starešina je pozivao pomoć: „Imamo napad.“ (Da biste pročitali celu ispovest žandarma koji su reagovali na incident na Paradi ponosa u kome su učestvovali brat Aleksandra Vučića, Andrej, kao i brat Siniše Malog, Predrag, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Šta se dogodilo sa desetinama hiljada nezadovoljnih građana koji su, u preko sto gradova Srbije pod sloganom Jedan od pet miliona, protestovali protiv nasilja vlasti zahtevajući fer uslove za izbore. Zašto je propao protest Jedan od pet miliona, a na njegovom zgarištu se podigla lista za izbore pod tim imenom. O tome za NIN pišu organizatori protesta u njegove četiri faze

“Noći su bile duge, imao sam osećaj da me zidovi stiskaju. Prvih mesec dana je bilo kao da sam gubav, niko nije smeo da mi priđe i pozdravi me na ulici. Radost i uzbuđenje zbog ukidanja mere kućnog pritvora sa mnom je podelilo tek troje od 3.200 zaposlenih. Nikome ne zameram. Strah je dominantno osećanje u Srbiji. Mene istina i neoborive činjenice hrane snagom.” (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U 2016, kada je počeo da trguje oružjem, GIM je po prihodima od Jugoimporta SDPR bio manji 740, a dve godine kasnije samo 8,5 puta. SDPR odavno nije imao tako loše rezultate kao prošle godine Osim valjevskog Krušika, Prve petoletke iz Trstenika, Prvog partizana iz Užica, čačanske Slobode, kragujevačke Zastave, „Milana Blagojevića“ iz Lučana i drugih državnih fabrika municije, oružja i vojne opreme, NIN saznaje da je tokom ofanzive povlašćenih privatnih trgovaca oružjem – kojima se otvaraju sva vrata, čije ključeve drže pripadnici vlasti – kratkih rukava ostala još jedna državna kompanija, Jugoimport SDPR. (Pred vama je novi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Pre svega, želim da zahvalim što ste ponudili da mi pomognete u pronalaženju posla. Ali, trebalo je da svoj problem ogolim do krajnosti, da svoju privatnost izložim javnosti koja često zna da bude neumoljiva, da se izložim mogućem „toplom zecu“ po ko zna koji put, da bi se neko prenuo i shvatio da ljudi poput mene, ljudi koji imaju kvalifikacije i znanja, socijalni kapital i moralni kredibilitet, čame na društvenim marginama i to u zemlji kojoj je, više od vazduha, potreban svaki valjan i kompetentan čovek.

Dok je Krušik četiri godine oružje po privilegovanim cenama prodavao privatnim preduzećima, kao što su GIM, koji zastupa otac ministra policije Branko Stefanović i firme Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a, direktor fabrike u Valjevu bio je Mladen Petković. Državno preduzeće za to vreme zapadalo je u dugove, a imetak porodice Petković dramatično je počeo da se uvećava.

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Za razliku od ozbiljnih država koje angažuju firme za privatno obezbeđenje u cilju smanjenja javne potrošnje i racionalizacije resursa, u Srbiji ove firme u velikoj meri služe za ispumpavanje para iz državnog budžeta korišćenjem političkih veza za dobijanje poslova na državnim tenderima.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs