Evropska unija je naš najveći spoljnotrgovinski partner, Kina je na drugom mestu, odmah posle Nemačke, kaže Bojan Stanić iz PKS-a.
Evropska unija je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Kina je pretekla Italiju i izbila na drugo mesto, odmah iza Nemačke. Trgovina sa Rusijom raste, ali zbog visoke cene energenata naša zemlja beleži deficit, dok sa Amerikom malo trgujemo robom, ali imamo rast od oko 40 odsto u sektoru usluga.
Evropska unija je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije koji čini oko 60 procenata ukupne robne razmene Srbije sa svetom. U prvih osam meseci ove godine na prostoru EU smo prodali robu u vrednosti od 11,2 milijarde evra, što predstavlja udeo od 64,4 odsto u ukupnom izvozu. Naš uvoz je u tom periodu vredeo 13,5 milijardi evra, što je 54,4 procenta ukupnog uvoza.
Vrednost srpskog izvoza u EU 2021. skoro je učetvorostručena u odnosu na 2009. kada je iznosila 3,2 milijarde evra. Ukupna vrednost srpskog izvoza u EU u 2021. dostigla je 14 milijardi evra, što znatno prevazilazi pretpandemijski rekord u 2019., kada samo u EU prodali robu u vrednosti od 11,4 milijarde. Izvoz Srbije u EU raste brže od uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom sa srpske strane u odnosu na EU se poboljšala, sa 48 odsto u 2009. na više od 85 procenata u 2021.
Pojedine države članice EU tradicionalno su na vrhu liste najvažnijih trgovinskih partnera Srbije u oblasti robe, posebno Nemačka, Italija, Mađarska i Rumunija kao važne izvozne destinacije za srpsku robu. Srbija je izvezla skoro 13 odsto ukupnog izvoza samo u Nemačku i još 8,5 odsto u Italiju 2021. Naša zemlja uvezla je više od 13 procenata ukupnog uvoza iz Nemačke i još osam odsto iz Italije tokom 2021. Što se tiče trgovine poljoprivrednim proizvodima, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), Srbija ima višak u odnosu na EU. Ovaj suficit dostigao je vrhunac 2021. na više od 688 miliona evra.
Tržište EU predstavlja najvažnije izvozno odredište srpskih poljoprivrednih proizvoda jer se više od polovine isporučuje u EU. U 2020. srpski poljoprivredni izvoz u EU činio je 55 odsto ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije, skoro se učetvorostručio u protekloj deceniji, sa 640 miliona evra u 2009. na više od 2,3 milijarde evra u 2021. U isto vreme, srpski uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU u stalnom je porastu tokom prethodne decenije od 440 miliona evra u 2009. otišao je na više od 1,6 milijardi evra u 2021.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za Strateške analize PKS, kaže da je Evropska unija naš najveći trgovinski partner, ali naglašava da je Kina naš drugi najveći spoljnotrgovinski partner, odmah posle Nemačke. Sa Amerikom imamo znatnu razmenu usluga. Izvoz usluga u SAD bio je 460 miliona evra u prvih sedam meseci 2021, ove godine je porastao za 42 odsto i u sektoru informacionih usluga ostvarujemo suficit. Američko tržište je daleko od nas da bismo mogli da dobacimo više robe.
– Rast spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom je pre svega posledica rasta uvoza zbog skoka cene energenata. Ako ove cene ostanu visoke u dužem roku, taj deficit će biti kontinuirano visok što predstavlja problem za našu privredu. Pored inflacije brine i znatan rast deficita spoljne trgovine. Investicije više nisu dovoljne da pokriju ceo deficit – navodi Stanić.
Naglašava da sve firme koje su pre rata u Ukrajini izvozile u Rusiju, i dalje posluju na tom tržištu. U svakom slučaju postavlja se pitanje da li bi se održala spoljna trgovina sa Rusijom kada bi bile uvedene sankcije.
– Ako bi se ukinuo sporazum o slobodnoj trgovini za većinu naših proizvođača bio bi problematičan dalji izvoz u Rusiju. Sa druge strane ako ne bismo uveli sankcije imali bismo možda na delu prilagođavanje evropske privrede političkim ciljevima. Može da se desi povlačenje dela kapitala, a to ugrožava ne samo proizvodnju već i makroekonomsku stabilnost u pogledu kursa. Moguće je ukidanje bezviznog režima i pregovora o pristupanju u EU. To bi se kasnije odrazilo na pad kreditnog rejtinga. Daleko veći problem bismo imali kada bi se zategli odnosi sa EU, nego sa Rusijom. Tu treba vagati šta je manje zlo – napominje Stanić. Dodaje da ne veruje da će doći do zatezanja političkih odnosa sa EU, politička pozicija Srbije nije protiv EU već jednostavno ne želi da uvede mere Rusiji, jer smatra da su sankcije deo sukoba, a ne deo procesa ka pomirenju.
Trgovina sa Rusijom u prvih osam meseci 2022. bez obzira na sve ograničavajuće faktore beleži rast od 55,5 odsto i bilateralno posmatrano realizovano je 2,8 milijardi dolara. Srpski izvoz u 2022. beleži rast od 4,4 odsto i na ruskom tržištu je prodato svežeg i smrznutog voća, sir, hulahop čarapa, kućne hemije, bele tehnike i nameštaja u vrednosti od 720,3 miliona dolara, a realno je očekivati da ćemo u ovoj godini izvesti više od milijardu dolara proizvoda u Rusku Federaciju, navode iz PKS-a.
Uvoz je, uz rast od 86 odsto u poređenju sa posmatranim periodom 2021, realizovan u visini od 2,1 milijardu dolara i najviše smo uvozili naftu i prirodni gas, ureu i đubriva, duvan, sirovine. Robna razmena u 2021. iznosila je 2,8 milijardi dolara, a naš izvoz je vredeo 996 miliona dolara. Osnovne karakteristike privredne saradnje Srbije sa Ruskom Federacijom je međusobna bescarinska trgovina za oko 99 odsto robe. Izvoz proizvoda višeg stepena dorade i dodate vrednosti i uvoz prvenstveno energenata i sirovina. Konstantno je prisutan deficit na srpskoj strani zbog uvoza energenata u nivou od 60 do 80 procenata. Naš izvoz u Rusku Federaciju je 2013. premašio milijardu dolara, a potom ponovo počeo da pada. Trgovinske sankcije zapadnih zemalja i kontramere Ruske Federacije na uvoz prehrambenih proizvoda (voća i povrća, mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina), u velikoj meri su uticale na bilateralnu trgovinsku razmenu Srbije i Rusije u periodu nakon 2014. godine. Oscilacija kursa i pad ruske nacionalne valute uticali su na stabilnost tržišta, sigurnost plasmana, cenovnu konkurentnost i ukupno posmatrano – smanjenje izvoza srpskih proizvoda za oko 30 odsto.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku od januara do avgusta 2022. godine, vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije i SAD iznosila je 855 miliona dolara, što je za 45 odsto više u odnosu na isti period 2021. Srpski izvoz je porastao za skoro 28 odsto, ali je i uvoz iz SAD porastao za 60 procenata. Primetan je deficit u robnoj razmeni od 150 miliona dolara.
Prošle godine vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene iznosila je 996 miliona dolara (povećanje od 23 odsto u poređenju sa 2020). U ovom periodu, ostvaren je suficit u iznosu od 29,5 miliona dolara. Vrednost ostvarenog robnog izvoza, bila je 513 miliona dolara (povećanje od 40 odsto u odnosu na 2020). Vrednost ostvarenog robnog uvoza bila je 483 miliona dolara (povećanje od devet odsto u odnosu na 2020). U ovom periodu, pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 106 odsto.
Prema podacima Privredne komore Srbije ove godine se najviše izvoze gume spoljne pneumatske, nove za putničke automobile, delovi pogodni za motore, sportska i lovačka municija, maline i ostalo smrznuto voće. Dok iz SAD najviše uvozimo dijagnostičke i laboratorijske reagense, lekove, medicinsku opremu.
– U kontekstu povećanja robne razmene i srpskog izvoza veoma je važno da što pre bude produžen preferencijalni status u trgovini sa SAD, opšta šema preferencijala koja je istekla prošle godine. Ova trgovinska mera omogućava srpskim privrednicima, ali i ostalima koji posluju u Srbiji da izvoze na američko tržište bez ili uz minimalnu carinu – navode iz Centra za Severnu, Centralnu i Južnu Ameriku i Australiju Privredne komore Srbije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih osam meseci u Kinu smo izvezli robu u vrednosti od 867 miliona dolara, a uvezli u vrednosti od 3,4 milijarde dolara. Prošle godine je ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Kinom iznosila 5,28 milijardi dolara. Vodeći izvozni proizvodi Srbije u Kinu su rude bakra i koncentrati, katode i sekcije katoda, drvo bukve…
