Više od 100.000 Rusa je od početka rata u Ukrajini, u tri velika talasa, stiglo u Srbiju. Otvorili su skoro 2.500 firmi, potpuno poremetili tržište nekretnina, pre svega u Beogradu, na prvi pogled se prilično lako uklopili u novu sredinu.
Ipak, iza svih priča kojih smo se naslušali prethodnih meseci, da ne žale para da se dokopaju Srbije ili neke druge prijateljske zemlje, da direktno sa aerodroma odlaze u agencije kako bi iznajmili stanove i kuće, da se uglavnom radi o mlađim ljudima, porodičnim sa decom, da u menjačnicama masovno menjaju po nekoliko hiljada dolara za dinare, te da je sve više onih koji uzimaju časove srpskog jezika, ostaje u vazduhu da lebdi glavno pitanje: Kako Rusi žive u Srbiji?
Gde žive, u stanovima ili hotelima? Da li su međusobno u kontaktu sa zemljacima u Beogradu? Da li i šta rade? Da li im deca idu u privatne ili državne škole? Da li se kreću gradskim prevozom, taksijem ili su dovezli automobile iz Rusije? Da li razmišljaju i planiraju da se vrate ili su se pomirili sa dugotrajnim boravkom u Srbiji?
Kako se kroz razgovor sa njima saznaje, većina onih koji su se preselili u Beograd ima neku finansijsku zaleđinu, ali mnogi su se, prema njihovom svedočenju, veoma brzo zaposlili u domaćim i stranim kompanijama. Takođe, mnogo je i onih koji su pokrenuli sopstveni biznis, ali ne samo u IT industriji kako se priča, već se bave i trgovinom, ugostiteljstvom…
Sagovornik koji je vrlo dobro upoznat sa situacijom ruskih migranata kaže da nomadski način života njima nije stran.
– Ovo su ljudi koji su navikli da putuju iz udaljenih ruskih gradova poput Vladivostoka na studije u Moskvu, što je nekih oko 10.000 kilometara. Zato su se u ovoj ratnoj situaciji odlučili da idu u druge zemlje kao što su Kazahstan, Turska, Kipar, Gruzija, Srbija, ali i zemlje Zapadne Evrope. Ipak, čini se, Srbija im je jedna od najomiljenijh destinacija – ističe sagovornik.
Kako dodaje, “dobar deo njih neće ni obelodaniti pravi razlog zašto se sklanjaju iz domovine”.
– Ne dolaze svi direktno iz Rusije. Stižu i preko Kazahstana ili Kipra. Kazaće vam da su tamo bili na odmoru, a ne da u tom trenutku nije bilo direktnih karata za Srbiju. Prilično su zatvoreni, pa iako su politički neistomišljenici vladajućeg režima u domovini, neće to javno iznositi.
Na Fejsu traže posao i savete za vizu
Većina onih koji dolaze u Srbiju su mahom obrazovani mladi ljudi iz urbanih sredina koji izmajmljuju stanove na nekoliko meseci, ali ima i onih koji planiraju dugo da ostanu. Takođe, dolaze i porodice sa decom i pokušavaju da se prilagode svakodnevnom životu u novoj zemlji.
Rusi u Beogradu su dobro povezani među sobom, u samo jednoj takvoj grupi na Fejsbuku je 17.000 članova, i tu oni komuniciraju o najvažnijim stvarima vezanim za njihov život. Od pitanja i saveta za dobijanje radne dozvole, otvaranja računa u banci ili druge boravišne dokumentacije. Takođe, u grupi se mogu videti i oglasi za posao. To su, na primer, poslovi u automehaničarskoj radionici gde se navodi da je dobrodošlo znanje srpskog, ali nije presudno, zatim posao dadilje, a traže se i arhitekte.
I IT stručnjaci i dostavljači hrane
Ima i onih koji su već zaposleni i rade, recimo, u restoranima ili kao dostavljači hrane. Reklame za ženske salone lepote, usluge manikira ili kozmetičara su vrlo česte. Među ostalim malim biznisima pominju se fotografske usluge, zatim proizvodnja kolača, čokolade… Takođe, oni na ovaj način razmenjuju iskustva i probleme vezane za svakodnevni život u Beogradu. Traže gde imaju prodavnice slične onima koje imaju u Rusiji ili preporuku za dobrog stomatologa.
– Iako su većinom fakultetski obrazovani ljudi, prekvalifikacija je jedan od načina kako oni dolaze do posla. To su radili i u Rusiji, jer ni tamo često nisu zaposleni u svojoj oblasti – rekao je Andrej Šemelinov.
Upravo na ovoj grupi pronađeni su sagovornici koji su preneli svoja iskustva kako je živeti kao ruski migrant u Srbiji, kako su prihvaćeni i čime se sve bave.
Psiholog samo sa ruskim klijentima
Pedesetpetogodišnja E. L. došla je u Srbiju u prvom talasu migracija u martu, dok joj dva sina žive u Evropi. Psiholog je, a njeni klijenti kojima ovde drži seanse su Rusi. I sama poznaje nekoliko psihologa u Srbiji, a na pitanje čime se bave njeni zemljaci ovde, kaže:
– Poznajem mnogo Rusa koji su napravili svoj mali biznis. Moji prijatelji su trgovci, programeri, ekonomisti. Vidim i ruske specijaliste za kozmetiku, manikir ili masažu.
Kako kaže, tek sad je počela da sređuje svoj život i želi da bolje razume našu kulturu.
– Živim u centru, ali mnogo pešačim, retko koristim gradski prevoz ili taksi. U slobodno vreme šetam Beogradom ili idem na izlete. Kulturni život još nije za mene, ali počela sam da učim srpski i ne planiram još da se vraćam u Rusiju. Srbi su jako ljubazni – dodala je ona.
Otvara se sve više ruskih kafića
Njen zemljak Andrej je otkrio da u prestonici postoji nekoliko klasičnih ruskih prodavnica hrane, ali da bi moglo da ih bude i više, “jer imaju jako zdravu hranu s kojom bi trebalo više upoznati Beograđane”. A kako kaže, sve je više i ruskih kafića u koje odlaze njegovi zemljaci, a neki koje drže ruski vlasnici nalaze se i u samom centru Beograda.
Međutim, ima i dosta onih koji se nisu najbolje snašli i koji još “tragaju za rešenjem svoje situacije”. Natalija je sa porodicom došla u Srbiju u poslednjem talasu migracija. Kako je ispričala, granicu sa Finskom su prešli 29. septembra i vozili se Evropom, da bi 11. oktobra stigli u Novi Sad. Ona ima 40 godina, a uz muža tu je i njihova petogodišnja ćerkica.
– Moj muž je bio inženjer za testiranje softvera. Dala sam otkaz u martu, posle 19 godina rada u kompaniji, da bih započela nešto novo. Evo i dalje smo nezaposleni, muž traži posao u struci, a ja još ne razumem šta mogu da radim bez znanja srpskog jezika – rekla je Natalija.
Žive od ušteđevine i traže posao
Žive od ušteđevine, u iznajmljenim stanovima. Ćerka ne ide u vrtić jer su im ograničena sredstva. U Novom Sadu ne poznaju nikog od ruskih državljana, niti imaju prijatelje. Plan im je da u novembru dođu u Beograd i žive mesec dana ne bi li pronašli posao. Natalija ovde ima koleginicu koja bi trebalo da joj pomogne. Ako nigde u Srbiji ne pronađu posao, spremni su da se vrate u Rusiju.
Darija živi u Moskvi, ali se njena porodica još pre nekoliko godina doselila u selo u zapadnoj Srbiji, gde su kupili kuću. Tu živi njen otac koji je u penziji, dok su ona i majka u Moskvi, pa povremeno dolaze kod njega. A kada i majka ode u penziju, pridružiće se suprugu na imanju.
– Naši zemljaci koji su poslednjih meseci doputovali u Srbiju pokušavaju da se bave raznim biznisima poput poslastičarnica, pekara i slično. Ima i onih koji su došli bez plana, pa traže bilo kakav posao – rekla je Darija.
Vraćaju se jer im je Evropa skupa
Kako kaže, “najveći broj Rusa koji su napustili zemlju se vrati posle dva-tri meseca”.
– Uglavnom su to ljudi iz velikih gradova. Oni daju svoje stanove u zakup u Rusiji, ali se vraćaju posle nekog vremena jer je život u Evropi postao preskup, sve usluge su drugačije, kao i način života – rekla je ona.
Isto važi i za one koji su otišli zbog mobilizacije, jasno je da će se i oni vratiti.
– Znam za priče Rusa koji su se venčali u Evropi, studiraju ili rade, ali sada žele da se vrate jer razumeju da u Evropi nema budućnosti – zaključila je ona.
Škole na ruskom ili engleskom
Većina ruskih porodica sa decom, barem oni kojima finansije to dozvoljavaju, opredeljuju se mahom za privatne škole i vrtiće. Jedni biraju one na engleskom, drugi one na ruskom jeziku. Zavisno da li nameravaju, eventualno, da idu u neku drugu evropsku zemlju…
Odlaze i van velikih gradova
Preseljenje u manje gradove u unutrašnjosti Srbije je jedna od opcija. Sve više njih se odlučuje za to u potrazi za jeftinijim životom i poslom. Pogotovo oni iz velikih ruskih gradova koje Beograd podseća na Moskvu ili Sankt Peterburg, a žele mirniji i povoljniji život.
