Nastavljamo da vodimo odgovornu i ozbiljnu ekonomsku politiku, kojoj su uvek u fokusu građani i privreda. Nastavljamo velike investicione projekte, koji doprinese daljem rastu BDP-a, daljem jačanju naše privrede, daljem napretku Srbije, rekao je u velikom novogodišnjem intervjuu, potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.
Kako biste ocenili proteklu godinu u smislu šta je sve postignuto, kao i izazova u oblasti finansija i politike zemlje?
– Protekle četiri godine, a ne samo 2023, su bile i ekonomski i politički teške i izazovne za ceo svet, pa tako i za našu zemlju. Setite se samo pandemije kada je cela planeta stala, pa nadalje, kriza koje su usledile, poput prekida u lancima snabdevanja, energetske krize i dešavanja u Ukrajini, a što je sve neminovno moralo da utiču i na nas, jer Srbija nije izolovano ostrvo. U takvim svetskim okolnostima, ponosan sam na to kako se naša zemlja izborila i održala jakom i stabilnom. Naša prednost su bile sve sprovedene reforme pre tih kriznih godina, kada smo zemlju i javne finansije postavili na stabilne, jake noge, čime smo postigli amortizovanje svetskih ekonomksih šokova i otpornost ekonomije na mnoge negativne uplive.
– Jedan od naših najvećih uspeha u 2023. godini je što smo uspeli da u godini kada jedna Nemačka beleži recesiju, mi nastavimo da rastemo, razvijamo se, i, uz borbu sa inflacijom, konstantno povećavamo plate i penzije kako bismo očuvali i poboljšali životni standard naših građana. Istovremeno, u Srbiji imamo rekordnu zaposlenost, s obzirom da 2,36 miliona ljudi u našoj zemlji danas ima posao. Nije bilo lako, ali nismo smeli da dozvolimo da se rezultati koje smo postigli istope i u tome smo uspeli. Uprkos recesiji i problemima u svetu, pokazali smo ispravnost naše ekonomske politike. Sada spremni idemo i u 2024. godinu.
Ono što možemo da vidimo jeste da su u godini na izmaku plate i penzije rasle, kao i BDP, dok je nezaposlenost opala, da li ste zadovoljni kada sumirate sve rezultate?
– To je suština ekonomskog uspeha. Jesam zadovoljan, iako svake godine želim još bolje rezultate i još oborenih rekorda. Ipak, ogromna je stvar za našu zemlju što smo nezaposlenost sa 25,9 odsto koliko je iznosila 2012. godine spustili na devet odsto, što smo otvorili oko 500.000 novih radnih mesta u odnosu na isto zoliko izgubljenih radnih mesta u nesrećnim godinama pre te 2012, i što ove godine očekujemo rast BDP-a od 2,5 odsto uz projektovanih 3,5 odsto za narednu godinu. Pritom nam je javni dug na nivou od oko 52 odsto, dakle daleko ispod granice Mastrihta, a beležimo i rekordan priliv stranih direktnih investicija s obzirom da očekujemo oko 4,5 milijardi evra SDI ove godine. Uz sve to, nastavljamo da poboljšavamo životni standard građana Srbije, pa će tako od 1. januara plate u javnom sektoru biti veće za deset odsto, penzije za 14,8 odsto, a minimalna zarada za rekordnih 17,8 odsto. Verujem da ćemo nastaviti da obaramo rekorde i u 2024. godini.
Na koji ste lični projekat najponosniji? Koje biste ključne trenutke istakli kao najvažnije u oblasti finansija u 2023. godini?
– Svaki projekat je važan i značaj na svoj način, ali trenutno moram da izdvojim organizaciju Ekspo izložbe 2027. godine u Beogradu. Ponosan sam jer smo uspeli da, u veoma teškoj konkurenciji, pobedimo u izboru za zemlju organizatora ove prestižne međunarodne izložbe,a to je i događaj koji će imati ogroman finansijski značaj, koji će nastaviti da gura mnoge industrije, pre svega, turističku i građevinsku, jer će se puno graditi. To će doneti i nova radna mesta, dalji ekonomski rast, nove hotele, novu infrastrukturu, nove značajne objekte poput Nacionalnog stadiona. To je spirala od koje će benefit imati svi građani i koja će nam mnogo dobrog doneti i ekonomski, osim samog ponosa što će ceo svet te 2027. biti u našoj Srbiji. Bićemo spremni.
Koje su glavne smernice vašeg ministarstva za budžet u narednoj godini?
– Budžet je, kao i do sada, razvojan sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja. To znači da ne stajemo, da idemo u dalji razvoj, dalji rast, dalju izgradnju Srbije, da ne stajemo ni sa jednim projektom počevši od pomenutog Ekspa, preko metroa, tunela kroz centar Beograda, auto-puteva i brzih saobraćajnica širom Srbije. Naravno tu je i dalji rast primanja građana, kroz povećanja plata, penzija i minimalne zarade, kako bi se nastavilo sa poboljšanjem njihovog životnog standarda. Uz dalji rast, budžet je tako projektovan da podrži i sve moguće krize koje se mogu desiti u svetu sa uticajem na nas, jer smo u protekle četiri godine pokazali kako država treba da reaguje u takvim situacijama, time što smo sa oko 9,4 milijarde evra pomogli građane i privredu. U godinama za nama, pokazalo se da je to ispravna politika i pravi smer, kojim ćemo ići i u narednom periodu
Kako planirate podržati ekonomski oporavak i razvoj u 2024. godini?
– Nastavljamo da vodimo odgovornu i ozbiljnu ekonomsku politiku, kojoj su uvek u fokusu građani i privreda. Nastavljamo velike investicione projekte, koji doprinese daljem rastu BDP-a, daljem jačanju naše privrede, daljem napretku Srbije. Nastavljamo da podržavamo građane kroz dalji rast njihovog životnog standarda, odnosno kroz rast plata, penzija i minimalne zarade. Nastavljamo da poboljšavamo privredni ambijent kroz reforme koje godinama unazad sprovodimo. Pokazali smo kako treba da izgleda ozbiljna i odgovorna država, koja je tu za svoju privredu i građane, i koja i u veoma turbulentnim svetskim okolnostima beleži dobre ekonomske rezultate i time ćemo se voditi i u 2024. godini.
– Konačno, potvrda naših dobrih rezultata stiže i od renomiranih međunarodnih finansijskih institucija. Tako je Međunarodni monetarni fond krajem decembra doneo odluku o uspešnom završetku druge revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom, a odlični rezultati su nam omogućili da se stend-baj aranžman tretira kao aranžman iz predostrožnosti jednu reviziju ranije. MMF je naveo da su nam makroekonomski rezultati dobri, uz oporavak rasta, tekuću dezinflaciju, smanjenje deficita tekućeg računa i rekordno visoke devizne rezerve. Ne smemo zaboraviti ni kreditni rejting, s obzirom da su i u godinama krize, rejting agencije nastavile da potvrđuju naš kreditni rejting koji se nalazi na korak do investicionog.
Kako Ministarstvo podržava investicije i privredni rast u zemlji?
– Srbiju smo pozicionirali na investicionoj mapi na način da sada investitori sami dolaze i, što je još važnije, dolaze da ostanu. U prethodnih deset godina otvoreno je 467 fabrika i proizvodnih pogona. Ali, put do toga nije bio nimalo lak. Pravili smo poslovno okruženje orijentisano ka ulaganjima. Iz godine u godinu smanjujemo poresko opterećenje zarada. Motivisali smo investitore izgradnjom infrastrukture da dolaze, poreskim podsticajima smo ih zadržavali, a otvorenošću i privrednim ambijentom smo im davali vetar u leđa da i oni ovde rastu zajedno sa nama. Ceo taj proces donosi privredni rast zemlji, jer oni daju plate našim građanima, ulažu u našu zemlju, plaćaju poreze, donose nove tehnologije.
Da li postoje specifične mere ili projekti usmereni na unapređenje poslovnog okruženja?
– Unapređenje svakog poslovnog okruženja, pa i našeg, čini čitav niz aktivnosti. Mi smo pre jedne decenije krenuli od nule. Zato smo i imali oko 800 miliona evra stranih direktnih investicija tada,a danas očekujemo rekordnih skoro 4,5 milijardi evra. Ako posmatramo samo taj indikator to znači da smo skoro šest puta povećali atraktivnost Srbije za ulaganje, drugim rečuma unapredili i poboljšali poslovno okruženje. Da bismo to postigli krenuli smo u fiskalnu konsolidaciju, ali i infrastrukturnu izgradnju, jer su dobri putevi investitorima neophodni.
– Usledilo je i pojednostavljivanje administracije, digitalizacija u svim segmentima poslovanja, poreski podsticaji poslodavcima za zapošljavanje, zakonske regulative, odnosno reforme u svim sektorima. To je bio dug i naporan proces koji nam se itekako isplatio jer je rezultirao ekonomskim preporodom Srbije, i tu ima još posla koji nas čeka i koji nećemo odlagati.
Kako planirate održati ravnotežu između fiskalne discipline i podrške ekonomskom rastu?
– Taj test smo već položili i pokazali da odlično umemo da balansiramo, čak i u teškim uslovima. To je moguće odgovornim upravljanjem javnim finansijama, održavanjem javnog duga ispod nivoa propisanog u Mastrihtu, daljim reformama, razvojem. Zato je potrebno da nastavimo politiku koja nam daje odlične rezultate.
Kakve mere podrške planirate za građane?
– Građanima smo pomagali u više navrata u protekle četiri godine, kad god je to bilo neophodno i moguće. Trudili smo se da ne izostavimo nijednu kategoriju, da odredimo prioritete, da pravilno rasporedimo podršku onima kojima je najpotrebnija. Od početka pandemije, do danas, građane i privredu smo pomogli sa oko 9,4 milijarde evra novčane podrške. Više puta smo novčano podržali sve građane, penzionere, mlade. Setite se samo mera pomoći u poslednjih par meseci. U septembru su majke za svako dete dobijale po 10.000 dinara. Potom su krajem novembra penzioneri dobili po 20.000 dinara, a ubrzo nakon toga je isplaćeno po 10.000 dinara korisnicima novčane socijalne pomoći i dodatka za pomoć i negu drugog lica. Konačno, sredinom decembra, srednjoškolcima u Srbiji isplaćeno je po 10.000 dinara. Sve su to mere kojima pomažete i podržavate građane i pokazujete im da je njihova država tu za njih i da brine o njima. Nastavićemo vođeni istom idejom da je država glavni oslonac njenim građanima.
10. Projekat “Moja prva plata” još jedan je od ideja koje je država realizovala kao pomoć mladima pri zapošljavanju. Koji je cilj ovog projekta i da li se i u kojoj meri mladi prijavljuju?
– Projekat “Moja prva plata” je veoma važan jer se njime pruža mogućnost mladima koji nemaju radno iskustvo da obave prasku na konkrentnim poslovima kod poslodavaca, a sve u cilju sticanja praktičnih znanja i veština potrebnih za rad i profesionalni razvoj. U toku je četvrti ciklus programa “Moja prava plata”, koji je pokrenut 2020. godine i koji je postigao veliki uspeh, zbog čega se i realizuje iz godine u godinu.
– Iznos mesečne naknade koja se isplaćuje mladima je ove godine povećan na 28.000 dinara za one sa srednjim obrazovanjem, odnosno na 34.000 dinara za mlade sa visokim obrazovanjem. Ali ono što je možda i najvažnije, jeste da mladi stiču radno iskustvo i kompetencije za rad, čime povećavaju dalje mogućnosti za zaposlenje. Zato je ovaj projekat svake godine dobro prihvaćen od strane mladih, što, na kraju krajeva, potvrđuje i njegovo trajanje.
Kako ministarstvo planira podržati digitalnu transformaciju u sektoru finansija?
– Najvažnije korake smo i tu već napravili, uvođenjem novih sistema e-fakture i e-fiskalizacije. To su ogromni i važni sistemi koji su doprineli poboljšanju privrednog ambijenta i lakšem poslovanju, modernizaciji poslovanja i većoj transparentnosti. Pritom se doprinosi borbi protiv sive ekonomije i nelojalne konkurencije. U narednom periodu nas očekuje i izrada sistema e-akciza i sistema elektronskih otpremnica, koji će biti povezani i imaće mogućnost automatske razmene podataka.
Kako se vaša politika finansija nosi sa globalnim izazovima, poput promena u međunarodnom ekonomskom okruženju ili geopolitičkih tenzija?
– Ja bih rekao da se nosi dobro, što smo i pokazali na delu jer smo krizu dočekali spremni, jaki i stabilni. Da nismo, sada bismo imali ozbiljne ekonomske probleme, a mi smo, uprkos svim svetskim krizama rasli, bavili se očuvanjem i rastom životnog standarda i kvaliteta života, borili se za otvaranje novih radnih mesta i otvarali ih dok su se u svetu fabrike zatvarale i ljudi su otpuštani. Očekujem i nadam se ekonomski lakšoj 2024. pa će naši rezultati moći da zasijaju punim sjajem.
Nedavno ste otvorili nalog na društvenoj mreži TikTok, kako se snalazite, da li vam se dopada i šta vas je navelo na ovaj korak?
– Dugo sam se opirao, ali sada mi se dopada. Sviđa mi se neposredan kontakt sa mladima, sviđa mi se približavanje otvorene komunikacije svima, dostupnost, deljenje mišljenja. Od mladih mnogo toga možete da naučite i smatram da je svako vreme provedeno u razgovoru i komunikaciji sa njima, na pravi način iskorišćeno. Treba mi, doduše, vremena da naučim terminologiju mladih, ali brzo učim.
Da li imate neki hobi, nešto što volite da radite u slobodno vreme?
– Trčanje i sport generalno. Pasionirano se bavim trčanjem, učestvujem na maratonima, pomeram svoje granice. Sportski, takmičarski duh, vežba, trud i posvećenost su neophodni čime god da se bavite. Ne možete pobediti ako niste naučili kako se gubi, ali i kako se pobeđuje – samo ličnim trudom i zalaganjem, niko neće ništa uraditi umesto vas. Kad to prelomite, spremni ste i za maratone, ali i za fiskalne konsolidacije.
Kako ćete provesti novogodišnje praznike?
– Porodično, mirno, sa najbližima, jer su praznici doba kada se treba posvetiti deci, porodici, nadoknaditi vreme koje niste preko godine stigli da provedete sa njima. Za kraj, želeo bih da iskoristim ovu priliku da svim građanima čestitam novogodišnje i božićne praznike, i da im poželim da ih provedu u miru, sreći i blagostanju, u društvu svojih najmilijih. Želim vam svima puno zdravlja, sreće, uspeha na privatnom i poslovnom planu u novoj 2024. godini.
