Direktne strane investicije u Srbiji do kraja novembra 2023. godine dostigle su impresivnih 4,195 milijardi evra, što ukazuje na mogućnost da će Srbija premašiti prošlogodišnji rekord kada su strane investicije iznosile 4,4 milijarde evra. Ovaj podatak je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naglašavajući rastući interes stranih investitora za ulaganje u srpsku ekonomiju.
Narodna banka Srbije (NBS) je predvidela da će strane investicije u 2023. godini iznositi više od četiri milijarde evra, što predstavlja oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Zvanična statistika pokazuje da je za devet meseci priliv stranih direktnih investicija (SDI) iznosio 3,228 milijardi evra, od čega je neto SDI bio 2,987 milijardi evra, što predstavlja rast od 8,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Preliminarni podaci za oktobar ukazuju na to da je priliv SDI, posmatrano od početka godine zaključno sa oktobrom, premašio 3,7 milijardi evra.
Najveći priliv stranih direktnih investicija zabeležen je iz evropskih zemalja (65,8 odsto) i azijskih zemalja (32,3 odsto), pri čemu je Kina bila na čelu sa 592,6 miliona evra. Značajna ulaganja su zabeležena i iz Holandije, Rumunije, Velike Britanije, Nemačke i Austrije. Posebno se ističe da ulaganja iz Holandije mogu biti rezultat poreskih olakšica koje pojedini strani investitori koriste realizujući ulaganja iz podružnica u Holandiji.
U periodu od 2018. do 2022. godine, priliv stranih direktnih investicija u BDP-u Srbije u proseku je iznosio 7,5 odsto, dok je u 2022. godini taj procenat bio 7,3. Projekcije NBS za 2023. i 2024. godinu kreću se između pet i šest odsto, uzimajući u obzir rast nominalnog BDP-a. Ove projekcije su konzervativne, a realizovani neto priliv je po pravilu bio viši od projektovanog. Projektovani priliv SDI za 2023. i 2024. godinu očekuje se da višestruko nadmaši projektovani deficit tekućeg računa, što doprinosi održivosti eksterne pozicije Srbije.
Viceguverner NBS Nikola Dragašević je nedavno izjavio da su devizne rezerve Srbije na kraju oktobra dostigle rekordnih 24,4 milijardi evra, a zlatne rezerve su takođe na rekordnom nivou od 39,5 tona, vredne između 2,3 i 2,4 milijarde evra. U poslednjih sedam godina, NBS je neto kupila više od 8,5 milijardi evra kako bi sprečila preterano jačanje dinara i održala stabilan kurs. Kurs evra se od 2019. godine kreće od 117,85 do današnjih 117,27 dinara, a nivo problematičnih kredita je na rekordno niskom nivou od oko tri odsto.
Zlatne rezerve Srbije su u prethodnih 11 godina povećane 2,5 puta količinski i gotovo četiri puta u vrednosti. Srbija sada ima više od 3.000 poluga zlata, dok je 2012. godine u trezorima NBS bilo nešto iznad 1.000 poluga. Potražnja za zlatom na globalnom nivou raste, jer je zlato dobar čuvar vrednosti, posebno u inflatornim periodima.
Dinarska štednja se pokazala isplativijom i u kratkom i u dugom roku u odnosu na štednju u devizama. Krize poverenja građana u banke više nema, jer je srpski bankarski sistem izuzetno stabilan i visoko likvidan, što znači da ima dovoljno sredstava da odmah odgovori na bilo koji zahtev za povlačenjem depozita.
