Šta su zapravo respiratori i kako funkcionišu? Ovoj grupi pacijenata su neophodni, a evo zašto su oni VEOMA VAŽNI (VIDEO)

Najteži pacijenti koji se bore sa COVID – 19 stavljaju se na respiratore. Kako ovi medicinski uređaji funkcionišu objasnili su australijski stručnjaci.

Na temu respiratora, dok pandemija korona virusa traje, novinari australijskog izdanja “Gardijana” pričali su sa profesorom Sarant Renganatan, članicom odbora Australijske fondacije za plućne bolesti i direktorom “Kraljevske dečje bolnice” bolnice za plućne bolesti i bolesti spavanja u Melburnu, i profesorom Dejvidem Storijem, zamenikom direktora za integrisanu intezivnu negu Univerziteta u Melburnu i šefom anesteziologa u bolnici “Ostin”.

Šta je respirator?

Respirator je mašina koja pomaže pacijentima teških respiratornih stanja koja pogađaju pluća, uključujući i upalu pluća.

Pre nego što se pacijent stavi na respirator, medicinsko osoblje, a najčešće anesteziolozi, izvrše postupak intubacije. Pacijentu se da sredstvo za umirenje i relaksaciju mišića, a zatim mu se kroz usta postavlja cev u dušnik. Cev za disanje se zatim priključuje na respirator, a medicinsko osoblje može da podesi brzinu protoka vazduha i kombinaciju kiseonika.

Procedura spada u rutinske, ali medicinsko osoblje kod pacijenata sa COVID – 19 mora da preduzme krajnje mere predostrožnosti kako se ne zarazilo virusom. U Australiji medicinsko osoblje nosi zaštitna odela.

Kada se pacijent stavlja na respirator?

– Pre nego što odluče da pacijenta stave na respirator, lekari traže znakove respiratornog zastoja – kaže profesor Stori.

Brzina disanja se povećavanja, količina CO2 u krvi raste, pacijent je dezorijentisan, naveo je simptome doktor i dodao da je normalna brzina udisaja u minutu 15, a ako taj broj dostigne 28, to je znam da je potreban respirator.

Profesor Džon Vilson koji je izabrani predsednik Kraljevskog društva lekara i lekara za plućne bolesti u Australiji, dodao je da se pre respiratora moraju probati ostali načini povećanja nivoa kiseonika, poput maski i boca sa kiseonikom.

Stori je pak dodao da se neinvazivne metode ne preporučuju za COVID – 19 jer se u tom slučaju kašalj može pogoršati, a rizik po medicinsko osoblje povećati.

Koliko dugo se koristi respirator?

Renganatan je objasnila da se maske i boce sa kiseonikom mogu kratko koristiti, a da se priključenje na respirator, kada se primeti da je to potrebna mera, mora sprovesti što pre – najduže pola sata nakon pojave znakova.

Dodala je da se kod teših pacijenata može javiti akutni respiratorni distres sindrom koji zahteva da se isporučuju manje količine vazduha, ali sa većom stopom. To bi značilo da pacijent na respiratoru bude nedeljama. A korišćenje ovih uređanja je za njih od životne važnosti.

Da bi se izbegle komplikacije zbog odvajanja cevi za disanje niz grlo, profesor Stori je rekao da treba uraditi traheostomiju kojom se cev postavlja pravo u dušnik kroz vrat (traheotomija je hirurški postupak pri kojem se na dušniku pravi otvor, taheostoma, kroz rez na vratu).

Sprečavanje novih slučajeva korona virusa sprečilo bi nestašicu respiratora koju će u Australiji nadomestiti i upotrebom uređaja iz vozila Hitne pomoći.

Telefoni epidemiološke službe za sve informacije

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom:

064 8945 235

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”:

011 2684 566

Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Na mnogo načina, reakcija Estonije na epidemiju korona virusa ne razlikuje se od reakcije većine evropskih zemalja. Zatvorili su granice i škole, zabranili rad preduzeća iz sektora zabave i odmora, a vlada je obećala da će pokriti značajan deo ličnih primanja izgubljenih zbog krize. Bilo je i kritika zbog nedostatka koherentne strategije za savladavanje krize, uključujući i testiranje na Kovid 19. Uprkos tome, stiče se utisak da je nivo panike u zemlji, koja ima relativno visok procenat zaraženih (231 poznat slučaje)– zauzima deveto mesto u Evropi – među najnižim u Evropi.

Broj zaraženih korona virusom u Americi premašio je 100.000, a situacija u Njujorku eskalira iz sata u sat, pri čemu zdravstvenim službama preti kolaps.

Prva osoba koja je testirana pozitivno na novi korona virus na gradskoj pijaci u Vuhanu, u kineskoj provinciji Hubej, odakle je najverovatnije potekla pandemija, bila je žena koja je prodavala žive račiće, pokazuje dokument koji je “procurio” u medije.

Bolest KOVID-19 počinje sa groznicom. To je najčešći simptom među pacijentima zaraženim korona virusom u Vuhanu, gradu koji je epicentar zaraze koja je prerasla u pandemiju.

Mišel Kriger je imala pet godina kada joj se starija sestra Džordžina nije vratila iz škole. Bio je ponedeljak, septembra 2006, baka ju je čekala na ručku i pozvala telefonom. Ali, četrnaestogodišnjakinja je nestala. Mišel više nikad nije videla sestru.

Doktori i medicinske sestre na prvoj liniji fronta u borbi protiv korona virusa u Njujorku rade u “nezamislivim uslovima”, dok se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom medicinske i zaštitne opreme koja im može spasiti život.

Više od 630.000 ljudi zaraženo je virusom korona širom sveta, a 28.973 umrlo je od posledica infekcije.

Južna Koreja je uspela da u velikoj meri suzbije virus korona, a da nije uvodila karantine ili velike opšte izolacije, što je jedinstven slučaj u svetu.

Situacija u Italiji sa epidemijom korona virusom i dalje je veoma ozbiljna, zbog čega bi mere izolacije uvedene na celoj teritoriji zemlje u cilju sprečavanja širenja virusa mogle biti na snazi barem do kraja aprila, ocenili su italijanski stručnjaci.

Tračak nade u sveopštoj krizi izazvanoj korona virusom moglo bi da bude otkriće naučnika koji su pratili širenje pandemije. Naime, SARS-CoV-2 mutira sporije od drugih respiratornih virusa, poput gripa.

U Sjedinjenim Američkim Državama do danas je potvrđeno 116.326 slučaja korona virusa što je više nego u Kini i Italiji.

Korona virus KOVID-19 može svakoga da zarazi, pa se svima preporučuje veliki oprez i da poštuju pravila i mere uvedene. Međutim i pored mera opreza, postoji mogućnost da se zarazite.

Boris Džonson je postao premijer Velike Britanije od 24. jula 2019, a ako je verovati njegovoj sestri Rejčel Džonson, za taj poziv se spremao od malih nogu. U knjizi pod naslovom „Život razvratnika“ (The Rake’s Progress) opisuje bonvivana sklonog ekstravagantnom i razduzdanom ponašanju, naravno, aludirajući na brata.

Španski premijer Pedro Sančez saopštio je danas da svi radnici, koji ne obavljaju suštinski važne poslove, moraju da ostanu kod kuće dve sedmice, što je najnovija mera Vlade u borbi protiv pandemije.

U Crnoj Gori je od jučerasnjeg preseka, analizom 28 uzoraka, novi korona virus potvrđen je kod još dve osobe, čime je u toj zemlji ukupan broj obolelih povećan na 84, saopštio je Institut za javno zdravlje Crne Gore.

Tačno mesec dana od kako je američki predsednik Donald Tramp poručio građanima svoje zemlje da je “kineski korona virus prilično pod kontrolom”, usledio je šamar realnosti. Amerika je u četvrtak najpre postala peta zemlja u kojoj je broj preminulih premašio 1.000, a zatim je po ukupnom broju obolelih prestigla Kinu.

Kineske bolnice i zatvori kriju jednu od najmračnijih tajni 21. veka:

Ruski vojni virusolozi došli su u Italiju da pomognu lekarima u Lombardiji u borbi protiv korona virusa, sopšteno je iz ruskog Ministarstva odbrane, prenosi TAS.

Prema najnovijim podacima u Italiji je danas preminulo 889 osoba od koroan virusa, tako da je ukupan broj umrlih premašio 10.000.

Italija ima najveći broj smrtnih slučajeva od korona virusa i druga je po ukupnom broju zaraženih u celom svetu.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs