TESTIRANJE DRŽAVE TOKOM EPIDEMIJE Vlast milione uložila u migove da bi se branila od nepostojećeg neprijatelja, a sada se jedva borimo sa realnim – VIRUSOM KORONA

Samo 20 dana nakon Vučićeve groteske održane u čast „virusa koji postoji samo na društvenim mrežama“ i kliberenja koje je zarazilo ne samo njega već i deo stručnjaka (onih koji su položili Hipokratovu zakletvu i kojima cifra od 3.000 mrtvih u Kini ne bi smela da bude smešna), glavnokomandujući je građanima upriličio sasvim drugačiju predstavu. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

„Od ovog trenutku imamo vanredno stanje“, saopštio je ozbiljnim glasom i pojasnio da je to posledica činjenice da je „danas najgori dan za Evropu posle Drugog svetskog rata“ i da je u Italiji tog dana umrlo 368 osoba, a u Španiji 200. Najavio je i da nema škole, vrtića, fakulteta, treninga, sporta, teretana, a ni kretanja za osobe starije od 65 godina. Takođe je potvrdio i odluku koja je tog dana stupila na snagu – da se zabranjuje okupljanje više od 50 ljudi u istoj prostoriji i da će bilo koje kršenje tih naredbi biti sankcionisano novčano ili čak sa tri godine zatvora. Naravno, našlo se tu materijala i da prekori građane jer su ispoljili „nedovoljno razumevanje poruka koje smo slali“.

Interesantna situacija, nema šta. Pred auditorijumom u kom je bilo više od 50 ljudi i u društvu lekara od kojih je bar nekoliko imalo više od 65 godina, glavnokomandujući je odmah prekršio naredbe koje je upravo izdao, a koliko je poznato do sada niko nije kažnjen ni novčano, a još manje je smešten u zatvor. Uz to, pridodata je i interesantna tvrdnja – da građani nisu razumeli poruku.

Koju? Onu koju je slao Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ ili onu koju je slao državni vrh? Ako se zadržimo na preporukama struke, sve se svodilo na prevenciju: perite ruke, koristite dezinfekciona sredstva kada niste u mogućnosti da operete ruke, koristite jednokratne maramice koje ćete nakon upotrebe odmah baciti (ako ih nemate kašljite u lakat), menjajte masku za lice čim se navlaži i naučite da je pravilno stavljate. Lepo, ali neodrživo, čak i u slučaju da su građani shvatili, jer osim vode za pranje i u velikom procentu lakta za kašljanje nisu imali ništa drugo od preporučenog. Niti još uvek imaju, o čemu svedoče kilometarski redovi pred apotekama i užurbano kretanje ogromnog broja ljudi, sa kraja na kraj grada, da bi se našla bočica alkohola.

PISMO IZ MILANA “Probudio me kašalj… Već tri osobe koje znam su na intenzivnoj. Jedan ima 38 godina i primljen 20. februara, a tek je 11. marta PONOVO PROGOVORIO”

“NE ŽELIMO DA LJUDIMA DAJEMO LAŽNU NADU, ALI…” Naučnici odgovorili na ključno pitanje – Da li će dolazak visokih temperatura UBITI koronavirus

A što se tiče poruke koju nam je slao državni vrh – bolje da je i nisu razumeli. Bilo je baš mučno gledati glavnokomandujućeg kako trese nos u pamučnu maramicu, odlaže je u džep i kako se nakon toga, šakom kojom je čitav taj manevar izveo, rukuje sa epidemiolozima zaduženim da nam sačuvaju život u narednim mesecima. Malo bolje je izgledalo kada smo gledali scenu u kojoj se ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ministar vojske Aleksandar Vulin rukuju sa pripadnicima policije, vojske i BIA prilikom dodele stanova, ali samo zato što nismo imali priliku da vidimo gde su pre toga gurali svoje šake i da li su ih ili nisu propustili kroz asepsol. I bilo je baš sramno prisustvovati sceni u kojoj se kineska delegacija (došla je da bi nam pomogla u suzbijanju virusa) zaštićena maskama, susreće sa našom koja ih ne nosi. I to ne zato što ih nema jer za izabrane ima sve (fotografije iz izbornih štabova SNS-a nam svedoče da su za njihove aktiviste obezbeđene ne samo maske već i rukavice i zaštitna odela), već zato što ne poštujemo ni preporuke SZO ni kulturu kineskog naroda.

Dobro, bar je rukovanje stalo nakon uvođenja vanrednog stanja, kada već sredstva za higijenu nisu stigla. Mada je moglo da stane i bez tako drakonske mere kao što je vanredno stanje, jer naš zakon i te kako ima bolje mogućnosti da nas štiti u doba epidemije (Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti može da ograniči i kretanja i slobode), a tu je i mera vanredne situacije koja dozvoljava i upotrebu vojske. Opravdanost bi mogla da se nađe samo u potrebi da se odlože izbori, ali je na ovaj način suspendovana jedna ustavna odredba da bi se poštovala druga. Međutim, to je pitanje koje može da se prepusti pravnicima, Upravnom i Ustavnom sudu i boljim vremenima, a za sada je sasvim dovoljno objašnjenje koje je ponudio vojni analitičar Aleksandar Radić – naša vlast je posle konfuznog uvođenja u krizu, sa olakim doživljavanjem problema, pokušala da radikalnim merama pokrije nečinjenje sa početka izbijanja epidemije virusa korona na evropskom prostoru.

Jednom rečju – kasnimo.

Zakazali smo u identifikovanju opasnosti, u stvaranju navika građana da se štite (sapuni i pranje ruku dece u školama su uvedeni tek pre nedelju dana), u kontroli onih koji ulaze u zemlju i koji donose virus. Kasnili smo sa svešću da ne treba putovati (predsednik je prvi izjavio da mu je posao da putuje svuda) i kasnili smo sa proverama nakon tih putovanja. Građani se nisu javljali nadležnim zavodima za javno zdravlje (neki jesu, ali su odustali jer su telefoni stalno zauzeti) i teško da ih možemo kriviti za to – nije im ni objašnjeno koliko je to važno. Dovoljno je samo da se setimo Vučićevog istupa nakon povratka iz SAD gde je bio na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove na kom je potvrđeno prisustvo korone. Podsmevajući se protokolu koji je od njega zahtevao da se ili podvrgne testu ili ode u izolaciju, obrušio se na novinara: „Ma pustite vi protokole. Dva puta repriza filma ‘Vladalac’, odmah ja idem na test, nema nikakvih problema.“ Može i tako, ali onda bi mogao da se obuzda kada kritikuje neodgovorne žene koje su se susrele sa zaraženom iz Lugana i rasejale zarazu, jer su samo pratile njegov odnos prema protokolu.

„Zakazali smo već na kontroli na aerodromima. Merenje temperature može da registruje svakog petog obolelog, zato je bilo bitno da postoji identifikacija onih koji još nisu davali simptome bolesti. Bilo je predloženo da se svima da spisak sa brojevima telefona, ali nije postojala nikakva koordinacija. Policija je smatrala da to nije njen posao, sanitarnih inspektora je malo, posao je prepušten aerodromskim službama, a aerodrom je privatizovan i to nije bio njihov posao”, kaže epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

Zakazali smo u još nečem – stvaranju jedinstva koje je neophodno da bi se društvo suočilo sa epidemijom i stvaranje jednog informacionog centra u koji bi građani mogli da imaju apsolutno poverenje. Tim stručnjaka koji Vučić vodi sa sobom i koji predstavlja kao „najbolje što imamo“ sam po sebi izaziva podozrenje. Uz sjajnu ekipu epidemiologa (onih koji su posao uradili i tokom zaraze H1N1) pridodat je i dečji pulmolog Branimir Nestorović, jedan od najistaknutijih predstavnika antivakcionog lobija i čovek koji nije shvatio ni dve prethodne velike epidemije – pomenutog H1N1 i malih boginja iz 2005. Zbog toga je dr Predrag Kon, epidemiolog kome građani najviše veruju, svojevremeno tražio da odgovara i etički i moralno jer je izazvao nepoverenje u imunizaciju i uticao na to da i danas ljudi „bez razloga umiru od gripa“.

“Dovoljno opreme nemamo i to je i dalje problem”

Uz nesigurni tim tu su i nesigurne informacije ili poluinformacije. Nikako ne može da deluje ozbiljno kada premijerka izjavi da je državna tajna koliko imamo respiratora, kada nakon nje predsednik objavi podatak da ih imamo 1008 i da će kupiti još 500 od Nemačke jer upravo malo lažucka Angelu Merkel da bi mu ih prodala. I kada mu lažuckanje propadne pa uzvikne: „Nemojte da me pitate kako sam nabavio respiratore a nabavio sam ih 50 jutros. Snalazim se, pa me gonite jednog dana što sam narodu nabavljao respiratore. A za respiratore od danas je državna tajna. Ja sam kriv. Pišite svi u svojim tupavim primedbama iz političke oligarhije, šta god hoćete i kako god hoćete – mi ćemo da se snalazimo.“

Ili, kada se obruši na novinara koji ga pita kako da se poštuje zabrana okupljanja za broj veći od 100 ljudi (do 15. marta ta mera je bila na snazi), a on uzvikne: Oni lažovi koji pričaju o 100 ili 150 ljudi po autobusima. A juče ni u jednom autobusu nije bilo više od 60 ljudi. I to samo u dva autobusa!!! Tek toliko da se prekine sa lagarijama i bljuvotinama protiv sopstvene zemlje kada je zemlja ugrožena.“ Da to nije laž potvrđeno je samo nekoliko sati kasnije na konferenciji za štampu koju je uljudno i bez izdiranja vodio ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

„Nije problem antivakcinaško raspoloženje pojedinaca, već okolnost da stručnjaci nisu dovoljno slušani. Kontradiktorne izjave političara su bile ‘zaštitni znak’ ove epidemije. Uz odsustvo sanitetskog materijala na tržištu i nabijanje cena, nedosledne izjave i neprikladno ponašanje zvaničnika dodatno su urušili ionako krhko poverenje građana u vlast. Šteta je što su žrtva tog razočaranja u sistem postali i zdravstveni radnici, mada velikoj većini ne može da se pripiše krivica za takav ishod“, kaže dr Radovanović.

I sad smo tu gde jesmo. Sa prenosiocima koji su stigli i koji su proizveli lanac zaraze na našem tlu, sa nestašicama koje imamo i sa problemom da nabavimo još testova, još respiratora i još opreme jer zemlje EU sve čuvaju za sebe. I sa samo jednom jedinom idejom – da prolongiramo zarazu i ne dozvolimo da imamo mnogo slučajeva odjednom jer će se čitav zdravstveni sistem urušiti.

„Dovoljno opreme nemamo i to je i dalje problem, a određeni protokol postoji. Situacija se donekle popravila, ali nije svuda ista – od ustanove do ustanove se razlikuje. Imamo neki generalni plan, on još uvek nije baš dobar, ali kako se virus širi tako se i odluke menjaju. Za sada imamo dovoljno i respiratora i osoblja, ali i epidemiju koja je u kontrolisanoj fazi. Ono što sve moje kolege brine jeste šta ćemo raditi za 20 dana kada svakog novog dana budemo imali i novih 100 obolelih. Tada će se videti sve ono u šta nismo ulagali poslednjih 10 godina i biće potrebno da se napravi dobra reorganizacija. To znači da odgovor za sadašnju situaciju imamo, ali ako se bude desio scenario kao u Italiji, nećemo ga imati. Ne znamo kakav ćemo scenario imati i da li ćemo uspeti da produžimo pik epidemije i da zaražavanje bude postepeno, ali je najbitnije da u istom trenutku nemamo veliki broj zaraženih. Sve sada predložene mere je neophodno sprovesti i predlog jednog broja zdravstvenih radnika je i bio da se što pre uvede vanredno stanje. Koliko god je to teško za privredu i koliko god će deci biti teško da nadoknade školu, ovo je jedini način da se spreči širenje virusa. Iako su se političari opirali u prethodnom periodu imam utisak da su epidemiolozi konačno pobedili i da je dr Kon uspeo da im objasni šta gde i kako je potrebno uraditi“, kaže dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

ZARAŽEN KORONOM LEČIO PACIJENTE Pokrajinski sekretar za zdravstvo podnosi krivičnu prijavu protiv zubara iz Novog Sada

Naš ginekolog koji radi u Švedskoj otkriva da li korona virus može da se PRENESE NA BEBU

JEDINSTVEN SLUČAJ U SVETU Korejci na putu da POBEDE KORONU, a ovo je njihov recept

Nažalost, već se vidi sve u šta nismo ulagali i već je jasno da smo čak i pre vrha epidemije u situaciji koju ne možemo da kontrolišemo jer nemamo dovoljno sredstava. Mogu epidemiolozi da daju sve od sebe, ali ne mogu da nadoknade činjenicu da testova za kovid-19 jednostavno nema dovoljno, a da je to neophodno da bi se kontrolisala epidemija. Generalni direktor SZO Tedros Adhan Gebrejezus je u ponedeljak objasnio da socijalno distanciranje i ograničavanje kontakata među ljudima mogu da pomognu u borbi protiv širenja novog virusa, ali da je prioritet testiranje ljudi koji su možda zaraženi. „Nismo videli dovoljno brzu eskalaciju u testiranju, izolaciji i praćenju kontakata, što je kičma odgovora pri utvrđivanju bolesti. Ne možete gasiti vatru s povezom preko očiju i mi ne možemo da zaustavimo ovu pandemiju ako ne znamo ko je zaražen“, rekao je Gebrejezus.

Zaraženih osoba ima više nego što je zvanično utvrđeno

Srbija nije uzvratila sa – nemamo testove, pomozite nam, već sa tvrdnjom da ih je više nego dovoljno. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da se testiranja na virus korona sprovode u skladu sa preporukama struke i da će tako biti činjeno i ubuduće jer nas „svako drugo rešenje ne bi dovelo na dobar put”, a zamenica direktora Batuta Darija Kisić Tepavčević je pojasnila da se prate kriterijumi koje je definisala SZO: testiraju se samo oni koji su došli iz žarišta sa visokom zonom transmisije virusa ili koji su imali kontakt sa obelelim kod koga je potvrđena ili se sumnja na infekciju u prethodnih 14 dana. Glavnokomandujući je bio najživopisniji: „Nećemo testirati onog koji je pogledao u sunce, pa začkiljio na levo oko pa misli da treba da se testira. Imamo testova dovoljno.“

U testiranje ne samo da nisu uključene privatne klinike već ni klinički centri koji su osposobljeni to da rade. Za sada je jedina referentna ustanova Torlak, a od početka epidemije do zatvaranja ovog broja testirano je ukupno 316 osoba, što u najboljem slučaju iznosi tridesetak testova dnevno. Ako imamo u vidu da je u susednoj Austriji, koja još uvek nije u vrhuncu epidemije, samo u jednom danu registrovano 159 novoobolelih, u Italiji 3.590, a u Španiji 2.000 (svi podaci su za 16. mart), onda nam postaje jasno u kom neznanju o bolesti mi živimo. Uostalom, ako uporedimo koliko su testova druge zemlje radile, dobićemo slične rezultate. Na osnovu podataka od 12. marta (SZO još uvek nije objavio svežije podatke), samo u jednom danu je Slovenija testirala 3.055 građana, Austrija 6.600, a Rusija, zemlja u kojoj nema epidemije i svi slučajevi su još uvek „uvozni“, čak 76.963. Verovatno se zbog takve kontrole bolest i nije proširila već su svi koji su došli sa virusom identifikovani i izolovani.

„Mi izlazimo na kraj sa testiranjem zato što smo kriterijume postavili vrlo restriktivno, pa uzorke uzimamo samo u strogo definisanim slučajevima. Jasno je da zaraženih osoba ima više nego što je zvanično utvrđeno. Narednih dana će biti promenjeni kriterijumi, pa će se dijagnoza kovida-19 postavljati bez laboratorijske potvrde. Na taj način će biti otkrivan praktično svaki od pet odsto bolesnika sa dramatičnim stanjem i veliki deo od oko 15 odsto zaraženih sa teškom kliničkom slikom. Uz teže obolele koji se ne jave lekaru ili ne budu prijavljeni, promaći će još oko četiri petine (80 odsto) zaraženih sa blagim ili (skoro) odsutnim simptomima”, kaže dr Radovanović.

U nedostatku testova možda će pomoći samoizolacija koju je Vlada predložila i možda će pomoći i kažnjavanje građana starijih od 65 godina koje zateknu na ulicama (pod uslovom da nisu infektolozi poput prof. dr Mijomira Pelemiša, lekari, medicinske sestre…), ali smanjivanje broja autobusa sigurno neće. Ma koliko se premijerki ne sviđa što narod šeta ulicama ili se izlaže riziku u autobusima, neki ljudi su prinuđeni da odu na posao, neki moraju da jure zaštitne maske i lekove za naše najstarije, a neki od njih moraju da se voze čak i noću, kada je prevoz ukinut. Recimo, pekari. Jer dok duge cevi koje su izvedene na ulice da nas štite ne nauče da mese hleb, neko će i to morati da radi. A država je u obavezi da im umanji a ne da im poveća rizik.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Samo 20 dana nakon Vučićeve groteske održane u čast „virusa koji postoji samo na društvenim mrežama“ i kliberenja koje je zarazilo ne samo njega već i deo stručnjaka (onih koji su položili Hipokratovu zakletvu i kojima cifra od 3.000 mrtvih u Kini ne bi smela da bude smešna), glavnokomandujući je građanima upriličio sasvim drugačiju predstavu. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Bez trunke sumnje da ga Vučić prisluškuje i danas, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije u dva mandata, kaže: „Ne verujem da će na miran način Vučić napustiti vlast. Ogromna je njihova glad da prigrabe za sebe ono što im ne pripada, što u domenu materijalnog, što u domenu nadležnosti.“ U jednostavno osmišljenom prostoru stranke, „to je moja estetika“, ležerno ali jezgrovito govori o tome kako tajna politika i političko nasilje usmeravaju srpsku politiku. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Zapisnik sa trinaest telekonferencija i sastanaka na kojima se tokom prve polovine 2015. odlučivalo o sudbini desetak miliona građana Grčke ne postoji. Niko ga nije uništio, jer nije ni vođen. Da ne beše Janisa Varufakisa, tada sveže imenovanog ministra finansija u prvoj Sirizinoj vladi, koji je prošle subote obnarodovao petnaestak sati snimaka s tih sednica, sterilna saopštenja za javnost i fotografije bili bi jedini dokazi da su se one odigrale. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Privatna firma GIM, koju je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše, i Partizan tek, čiji je jedini vlasnik trgovac oružjem Slobodan Tešić, nisu samo poslovali sa Krušikom iz Valjeva, od kojeg su mine nabavljali po povlašćenim cenama, već i sa drugim državnim preduzećima namenske industrije Srbije. (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Moj otac nije vlasnik nijedne firme koja se bavi izvozom oružja, izjavio je sredinom septembra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. U nastojanju da demantuje priče da Branko Stefanović trguje oružjem, potpredsednik Vlade Srbije još jednom je izrekao lako dokazivu neistinu. Jednu u nizu brojnih koje će uslediti u rasplitanju zamršene afere “Krušik” koja je uzrmala Srbiju i njen državnih vrh, u kome je i začeta. (Ovo je prvi nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je još jednom nametnula pitanje da li je u Srbiji pojedinac moćniji od države. Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Sve se promenilo jednog dana poslednje nedelje 2016. U prostorijama Ministarstva odbrane vodili su se istovremeno pregovori sa predstavnicima ruske državne firme Rosoboroneksport i evropske korporacije Erbas. I Rusi i erbasovci su, prirodno, kao jednu od klauzula ugovora predvideli – avans. Planiranog novca u budžetu nije bilo… (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Krilatica „kad se Kina zakašlje, ceo svet se zarazi“, toliko puta korišćena da bi se na plastičan način objasnilo kako funkcioniše globalni kapitalistički poredak, ovih dana se i bukvalno ostvaruje. Verovatno je da trenutno ne postoji nijedan vlasnik kapitala, krupni ili sitni, ali ni ekonomski stručnjak, ministar finansija ili guverner centralne banke, koji ne pretura po glavi ili na papiru posledice respiratornog virusa koji se iz Kine, gde je ustanovljen krajem prošle godine, trenutno širi po čitavoj planeti. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

U septembru 1923. snažan zemljotres uništio je velike delove Tokija, uglavnom usled vetrom raspirivanih požara koji su posle potresa usledili. Proširile su se glasine, često ponavljane i u mejnstrim štampi, u kojima su Korejci, prezrena i siromašna manjina, optuživani kako su planirali da katastrofu iskoriste za podizanje oružane pobune. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju.

To što Aleksandar Vučić misli da bi moguće američke sankcije Srbiji zbog kupovine protivvazdušnog raketnog sistema Pancir od Rusije bile besmislene, može biti, ukazuje na dve stvari. Prvo, predsednik Srbije nije naučio od svojih prethodnika da je ponekad mudro izbeći batine, posebno od jačeg. I drugo, on očajnički šalje poruku Vladimiru Putinu da Beograd ne želi da ostane bez podrške Moskve. Posebno kada rešavanje kosovskog pitanja ulazi u završnu fazu. (Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Da se koalicija Aleksandra Šapića, Milana Stamatovića i Veroljuba Stevanovića dogodila bila bi to jedina opcija desnog političkog spektra čiji se glasovi zasigurno ne bi rasuli kojekude po parlamentu. Jedina čiji je prelazak cenzusa bio siguran i bez smanjenja na tri posto.

Rođen je 1948. u Buenos Ajresu, a detinjstvo je proveo u Izraelu gde je otac bio ambasador. U knjizi Pakujem svoju biblioteku, koju je kao i njegova prethodna dela objavila izdavačka kuća Geopoetika, opisuje kako je otac, pre povratka u Argentinu, naložio sekretarici da kupi dovoljnu količinu knjiga da bi se opremile police biblioteke u novoj kući. (Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Decenijama je predmet razglabanja pametnih i knjiških ljudi koji, uz pljuge i pivo, kuže svijet. Mnogo pre nego što će mu postati muka i zamoliti nas da ga ostavimo nasamo, ponudio je sreću kao iluzionist, tamnu stranu grada i govor ulice. Nudio je i dosadu, peting i disko muziku, pravdajući oskudnost svojih resursa činjenicom da – uvek može i gore. (Da biste nastavili sa čitanjem ovog teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Kolege su podigle štitove i odguravali ih štitovima. Nisu dizali palice iako se već stekao uslov jer je to bio napad na kordon. Oni su počeli da šutiraju štitove. Nastao je krkljanac. Pritrčao sam. Starešina je pozivao pomoć: „Imamo napad.“ (Da biste pročitali celu ispovest žandarma koji su reagovali na incident na Paradi ponosa u kome su učestvovali brat Aleksandra Vučića, Andrej, kao i brat Siniše Malog, Predrag, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Usvojimo li tezu istoričara Erika Hobsbauma da je 20. vek trajao 77 godina, od izbijanja Prvog svetskog rata do kraha socijalizma, nedeljnik NIN je sa svojih 85 godina nadživeo dva stoleća, politikološki gledano. Kako su globalizacija i digitalna revolucija ubrzale protok vremena i dešavanja, bliža budućnost će se možda meriti u milenijumima.

Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović ne samo da se našao na udaru celokupnog državnog aparata kada su obelodanjena dokumenta o sumnjivoj trgovini oružjem, već su mu izgleda kršili i zakonska prava kada su ga uhapsili. (Pred vama je četvrti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priiku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Čarls Karol iz Karoltona, u Merilendu, bio je jedini katolik koji je 1776. potpisao američku Deklaraciju nezavisnosti. Iako je bio jedan od Očeva osnivača, Karolu kao katoliku nije bilo dopušteno da obavlja neku javnu funkciju. To se promenilo tek 1788, kada je Ustav sprečio Kongres da kao zvaničnu etablira bilo koju veru, posle čega je verska pripadnost prestala da bude test koji su morali da prođu oni koji su se kandidovali za državne funkcije.

Demantujući navode bugarskog portala “Arms voč” o izvozu mina iz valjevskog Krušika za Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da tih 15.000 mina nije kupio GIM, već privatna firma “Tehnoremont” Petra Crnogorca. Crnogorac je, inače, vlasnik i CPR Impeksa, u kojem je bila zaposlena i, kako Vučić insistira, „gospođa mama lažnog uzbunjivača“, ali ta firma, za razliku od Tehnoremonta, nema dozvolu za trgovinu oružjem. (Pred vama je dvanaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Nakon što je predsednik Srbije najavio da će predstojeći izbori biti poslednji na kojima će nositi listu Srpske napredne stranke započele su polemike o tome da li Aleksandar Vučić kao predsednik svih građana ima pravo da predstavlja i tako favorizuje jednu političku partiju. Pravna dilema, međutim, ne bi postojala, kao što nije svih prethodnih godina, da popularnost koju Vučić poklanja naprednjacima ne dovodi tu stranku (u prednosti u odnosu na druge) u još veću prednost. (Da biste nastavili sa čitanjem teksta, potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa )

Od trenutka kada se saznalo da je sin Milijane Obradović, Aleksandar, tajno uhapšen zato što je izneo dokumenta koja otkrivaju korupciju – da je Krušik po diskontnim cenama davao oružje privilegovanim privatnim firmama čiji su vlasnici povezani sa vlašću – ovaj mladi čovek iz Valjeva postao je fokus najveće pažnje javnosti u Srbiji. Još pre toga Aleksandar Obradović postao je žrtva posebnog tretmana vlasti. Milijana Obradović, Aleksandrova majka, ekskluzivno za NIN govorila je o tome kako izgleda život kad se u jednom danu njen sin, pa i ona sama, nađu u udarnim vestima i u najtežim optužbama predsednika države i vrha vlasti, o danu kad je sina videla iza stakla u Centralnom zatvoru i o vrlinama na kojima njen sin temelji uverenje da se za pravdu i istinu vredi boriti bez obzira na cenu. (Pred vama je trinaesti nastavak ekskluzivnog serijala “Kako je rušen Krušuik”. Čitaoci “Blic premiuma” imaće priliku svakoga dana da čitaju nove detalje o aferi sa trgovinom oružjem koja je uzdrmala državni vrh Srbije u kome je i nastala. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite na neki od “Blic premium” paketa)

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs