Tiodorović: Ovo je vrh ledenog brega, krajem nedelje udarni 3. talas. Ja kupujem kad i penzioneri

Foto: Tanjug/Slobodan Miljević, Pixabay

Procenat smrtnosti od 2,04 odsto od korona virusa u Srbiji je zabrinjavajući, i treba da plaši sve one koji šetaju i ne poštuju mere i preporuke, kaže u intervjuu za Telegraf.rs profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i savetnik direktora Instituta za javno zdravlje u Nišu.

U razgovoru za naš portal navodi da je ovo vrh ledenog brega, ističe da treba izdržati naredne dve nedelje, ali je i optimista… Naime, mišljenja je da se sa epidemijom nećemo “nositi” do juna, već da ćemo je ukrotiti oko Vaskra, dok bi posle njega trebalo da bude samo sporadičnih slučajeva obolevanja.

Napominje da u karijeri nije doživeo da policijski čas od 24 sata, koji nam preti ukoliko se za dva dana radikalno ne disciplinujemo. Nije doživeo ni zatvaranje gradova, a smatra da bi pre trebalo zatvoriti naselja a ne čitave gradove.

– Biću otvoren. On stvarno treba da bude zabrinjavajući, kao što jeste zabrinjavajući. Treba da plaši one koji se šetaju i ne poštuju preporuke. Gledajući na našem malom uzorku u Nišu, a tako je i u Beogradu, među obolelima je 17,9 odsto žena, dok 29 odsto čine mlađi od 60 godina. Ne znam da li će ta stopa smrtnosti da zabrine nekog mladog čoveka, odnosno grupu koja se šeta po ulicama i po parkovima a ne nose masku, a ja sam to video.

Za mene su mladi i ovi od 40 i 50 godina, nisu samo omladina iz škola i fakulteta. Nemoj da se uzdaju mnogo u svoj očuvan imunitet, i da govore “nama neće ništa biti, ovo pogađa stare”. Mora da nam bude opomena kad umre neko ko je 1974. godište. On jeste imao dijabetes i kardiovaskularnu bolest, ali je suviše mlad. Mladi treba da shvate ovo vrlo ozbiljno. Ako to ne uradimo, ako se ne poštuju sve mere, ništa nam neće značiti to što smo mi krivu uspeli malo da spustimo, da je malo primirimo.

Foto: Tanjug/AP

– Moj je utisak, nisam subjektivan, da se penzioneri ponašaju najbolje. Ima pojedinaca i među njima koji ne poštuju mere, i uvek će ih i biti, ali ogromna većina poštuje. Evo, ja sam u nedelju ujutro zbog svog snabdevanja išao u nabavku. Prijatno sam bio iznenađen da su svi imali maske, svi su imali rukavice, niko se nije približavao bliže od dva metra… Mene kad bi videli, stali bi da razgovaraju sa mnom, ali na odstojanju. Nemojte da oni koji su se skupili i pili viski budu primer. Ogroman broj, čak 99 odsto penzionera poštuje mere. Za mlade, međutim, ne možemo to da kažemo. 

Ja imam 70 godina. Aktivan sam samo zato što sam dobio nalog. Po svim pravilima, trebalo bi da da budem u izolaciji, u stanu. Ali, jedino zato što sam angažovan, moram da budem aktivan, i imam za to posebno odobrenje.

Samo tada. Samo u to vreme. I videli su me svi, i svi su bili prijatno iznenađeni. Ako ja ne poštujem, ko bi onda trebalo da poštuje.

Apsolutno. Oni koji trguju i idu u kupovinu treba da nose i rukavice. I treba strogo da se držimo policijskog časa, da se ne bi desilo da nam uvedu još gore. Ovo je za normalne ljude koji brinu o sebi i drugima, sasvim dovoljno vremena da sve završe i budu kod kuće.

Posle ovakvih scena sa ulica u Beogradu, razmatra se uvođenje policijskog časa od 24 sata:

Ako se stvari ne promene, i to radikalno

– Sada, u ovih dva, tri dana maksimalno. U dva dana mladi i neodgovorni moraju da shvate da mora da se poštuju mere, inače, imaćemo katastrofu. Onda će biti potrebe da policijski čas traje i 24 sata.

– Meni se čini da Niš nije za tu situaciju. Imamo i drugi problem, koji ima i Beograd, a to je njegova okolina. Šta zatvaramo? Da li zatvaramo grad? Prigradska naselja? Okolno mesta? Sela? Odakle nam dolaze ljudi koji su važni u proizvodnji hrane, energije, u funkcionisanju sistema…

Tako je. Više ima rezona zatvoriti tamo gde ima neodgovornog ponašanja, zatvoriti takve sredine. U sledećoj fazi, ako se i to ne popravi onda ćemo morati da radimo nešto radikalnije.

Nisam, ali moram da vam kažem da nisam video ni ovakav trend obolevanja i umiranja.

Foto: Tanjug/AP

 Do Italije i posle Italije… Do katastrofe u Italiji nije bilo tako. Zahvaljujući Kinezima, koji su to organizovali fenomenalno, zaustavljen je proces jednog strahovitog vulkanskog tipa epidemije. Oni sada imaju samo uvezene slučajeve. Reklo bi se da je to uspelo i drugim zemljama u okolini. Mislim na Japan, i na Severnu Koreju, koja je imala jedan skok ali je uspela to da iskontroliše. Ali, Kinezi su to ubedljivo i bez konkurencije uspeli da urade. Sad ćemo da vidimo šta će se desiti u Americi. Oni imaju ozbiljan broj obolelih, sigurno će nadmašiti Kinu, mada preuzimaju mere.

Imali smo drugačiji osećaj prateći broj u Kini do pojave u Italiji. Italija je jedna razvijena zemlja, sa jakim zdravstvenim sistemom, koja je verovatno zakasnila sa merama, i nisu prepoznali prve obolelele. Kada su postali svesni toga, postalo je kasno. Od tada se menja odnos u celoj Evropi. Sada imamo Španiju… Od zemlje do zemlje… Nije isto u Nemačkoj, nije u Holandiji… I kod Španaca se desilo zakašnjenje i prepoznavanja epidemioloških mera.

– Velika većina nas je smatrala da je to ozbiljan problem, i da se treba pripremiti. Mi smo, ipak, na vreme krenuli u postupak priprema mera da se ublaži udar.

Mi smo ga produžili. Vrlo je teško prognozirati, ali mi bi trebalo oko i iza Vaskrsa da izađemo iz ove situacije. To ne znači da će se u maju skroz sve završiti, odnosno da nećemo imati obolevanje. Od čega to zavisi? Zašto sam optimista? Maj mesec bi trebalo da bude topao. I što je vrlo važno UV zračenje će biti iznad 3. Već indeks 3 ubija virus. Ono što može da bude problem, jeste da nam se produži zahlađenje. Kad god su nam bile blage zime, obično nam se u aprilu produžavalo sa zahlađenjima, sa poplavama, pa se to produži u maju. Toplane prekinu da greju, ali se privatno ljudi greju još tokom aprila a neko i u maju. Od toga zavisi.

Ako nam vreme bude naklonjeno i uđemo u topli mesec, onda se može desiti da epidemiju vrlo brzo završimo. Ali, biće sporadičnih slučajeva obolevanja. Kao što imamo letnji grip. A ja pamtim sneg i za prvi maj. Sada nam je najvažnije da izdržimo ove dve nedelje. 

Foto: Tanjug/Vlada Srbije – Slobodan Miljevic

– Čelična disciplina više odgovara kineskom modelu. Ona podrazumeva apsolutno poštovanje svih mera. Znači, ograničeno kretanje, penzioneri da ne izlaze, mladi koji izlaze moraju da imaju maske, ako idu u trgovinu moraju da imaju i rukavice. Na poslu svi moraju da imaju maske i rukavice. Deca ne smeju biti na ulici. Video sam igraju košarku, fudbal… Onda ništa nismo uradili. Znam da je teško jedno dete zadržati u kući, da ne izlazi. Ili, mladi par izvede dete ispred svoje zgrade, kao što sam video. Nema ljudi, ali ni njih dvoje nemaju maske. A moraju oni da budu zaštićeni ako neko prođe pored njih. Šta ako neko kine pored njih, to ode na metar. Zato smo rekli da treba da se drži dva metra razmak. Mogu da razumem da se mladi šetaju. Ljubav je iznad svega. Ali neka šetaju sa maskama. Neka nose rukavice.

– Najteže pitanje koje novinar može da postavi epidemiologu jeste da li veruje da je ovo realni prikaz situacije.

Reći ću vam da je ovo vrh ledenog brega. Ja se ne ustručavam da kažem – dok ne počnemo masovno da se testiramo nećemo imati pravu sliku. To znači da ćemo morati ove nedelje prvo da obuhvatimo sve zdravstvene radnike, pogotovo one u domovima zdravlja i one koji su u stalnom kontaktu sa zaraženima. Drugi moraju da nose zaštitnu opremu, maske i rukavice. Što se tiče građana, u prvom redu su nam najteži slučajevi ali ćemo sada više da se obraćamo onima koji imaju lakšu kliničku sliku i tegobe a koji mogu da budu virusonoše.

Foto: ATA Images

Ima zaraženih i u Prokuplju, Kuršumliji…  Tako da je krenulo. Mislim da će u toku nedelje rasti geometrijskom progresijom u celom jugoistočnom delu. Imamo zaraženih i u Kladovu, Boru, Zaječaru… Ima vrlo teških slučajeva. I sada ćemo verovatno biti pod pritiskom vrlo teških i srednjih slučajeva. Niš će morati da primi čak i lake slučajeve. Odnosno Hala Čair i dve škole u salama za fizičku kulturu. Hala Čair je u pripremi i ona bi danas trebalo da bude spremna. Biće veliki problen kako smestiti čoveka iz Vranja ili Leskovca u Halu Čair, on treba da bude svestan da će mu to biti najbolje mesto gde će biti smešten a ima lak oblik. Ali, upravo ti sa lakšom slikom se šetaju i rasejavaju infekciju.

Pored “Čaira” spremaju se još dve škole. Mi imamo nekih 260 do 280 mesta u Hali Čair.  Sa te dve škole biće zajedno 500 i nešto mesta. A sve to treba opremiti da mogu ljudi da borave, da održavaju higijenu,da imaju televizor… Da ne pričamo o tome da moraju da imaju gde da stave garderobu, svoje stvari.

Ne verujem pre srede. Računam da će danas biti kompletirano i spremno, a trebalo bi objektivno da u sredu ujutru možemo da primimo prve pacijente tog ranga. Inače, Klinički centar u Nišu se organizovao u tom smislu. Udarna je Infektivna klinika, što je normalno, ali pored nje imamo još dva mesta gde se bolesnici smeštaju a to je Klinika za plućne bolesti koja je morala da bude reorganizovana. Imamo i staru hirurgiju na kojoj ćemo takođe smeštati pacijente koji moraju na respirator.

Mi se pripremamo u fazama, da možemo da prihvatimo sve pacijente, jer se situacija menja iz sata u sat. Dok vi i ja  razgovaramo, to već nisu one brojke koje se saopštavaju. Reći broj je vrlo nepouzdano. Isto kao za ovih 16 umrlih. Pitanje je u ovih nekoliko sati šta je bilo, šta se noćas desilo. To je vrlo relativna stvar. Važno je da mi još imamo mesta na respiratorima, i imaćemo. Ali u drugoj fazi kada bude veći pritisak…

Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić

Ušli smo kao Srbija, ali vam govorim o Nišu, u smislu da on sada ima plimu koju je Beograd imao prošle nedelje. Sada se to polako dešava u Nišu i celoj jugoistočnoj Srbiji. Međutim, imamo pripremljene kapacitete. Intencija je da oni ne budu u bolnicama. U suprotnom imali bismo mnogo žarišta.  Kontaminiraćemo onda bolnice iz unutrašnjosti, u tim manjim gradovima, i onda će one praktično biti mesto odakle će doći do šireg zaražavanja. To želimo da izbegnemo. Želimo da se svi smeštaju na jednom mestu, to će biti Niš, čak i za lake pacijente. To je jedini način da što bolje kontrolišemo epidemiju, i na taj način sprečimo širenje.

Imaćemo sigurno krajem nedelje i taj treći talas, koji će biti udarni i koji će otprilike trajati tamo do Vaskrsa. Pokušavamo da ga ukrotimo. Da što bude manji. To sad zavisi od testiranja. Najzad ćemo moći da krenemo obimnije testiranje. Kad kažem najzad, juče i danas se organizujemo tako da onaj ko nema dovoljno testova da mu ih da onaj ko ima.

– Niš je počeo sa testiranjem, ali naš Institut nije imao dovoljno testova do juče kada smo dobili jedan značajn broj testova i normalno da ćemo pored pacijenata teških i srednjih, testirati pre svega zdravstvene radnike. Zašto? Da bismo mogli one koji su pozitivni, da izdvojimo, uklonimo iz sistema, da budu u izolaciji. Da ne bi oni bili izvor infekcije. To je ono što se desilo Italijanima. Njima su bolnice postale izvor infekcije. To se radi u celoj Srbiji. Uključile su se i druge laboratorije u Srbiji, tako da imamo više mogućnosti da se ne čeka na Torlak, on se zaglavio. Sada imamo više laboratorija koje će moći da testiraju i to je veoma značajno.

Ako budemo obezbedili brze testove, koji su manje senzitivni nego ovi sa kojima radimo na PCR, jako su manje senzitivni, bilo bi važno za skrining. To znači da pronađemo među građanima one koji su pozitivni, i da na taj način imamo mirniju situaciju, da oni idu u kućnu izolaciju ili halu, jer postoji mogućnost i za jedno i za drugo, a da praktično među građanima smanjimo broj onih koji bi mogli biti izvor infekcije. Kako ih ja zovem virusonoše.

Foto: Tanjug/AP

Vrlo malo. Nekih stotinak, međutim, sada ćemo verovatno dobiti nekih 1.000 testova da počnemo da testiramo i plus da šaljemo u druge laboratorije. Ne može nijedna laboratorija u Srbiji da radi na velikim brojevima. To se kreće dnevno od 40 do 150 to je maksimum. Taj aparat ima ograničen broj testova. A ti brisevi koji se uzimaju zahtevaju pripremu. Ta priprema nije kratka. Posle tek ide testiranje. Ali kada bismo imali brze testove, to bi bilo drugačije.

Ne bi trebalo da čeka više od jednog dana. Odnosno, ako se radi tamo gde se on nalazi, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, ne bi trebalo da čeka više od nekoliko sati. Ali pošto su to veće količine briseva, materijala za obradu, to ide u druge laboratorije… Mi, na primer, moramo da šaljemo u Beograd, iako imamo ovo što radimo. Da bi danas uradili 200, mi uradimo 80 do 100 a da ljudi ne bi čekali, ostale šaljemo u druge laboratorije.

Foto: Tanjug/AP

Ne. “Torlak” je bio zagušen. Nije mogao odjednom da obradi 1000 testova. Kraljevo ima jednu prednost. On ima Veterinarski institut, koji je odličan, i tamo će se raditi. Tehnologija kao tehnologija je ista. Veterinarski instituti i u Nišu, i u Kraljevu i u Novom Sadu imaju mogućnost to da rade jer kontrolišu hranu, kontrolišu životinje…  To je vrlo važno i ekonomski. Oni se mogu preorijentisati kao što su Kraljevo i Niš. Ima i ona velika laboratorija u Batajnici koja je odlična, odlično opremljena, i ona već preuzima da radi. To će mnogo značiti.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta: https://www.telegraf.rs/covid-19

(Ljubinka Račić)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Profesore!
Cenim vaš rad,zalaganje,požrtvovanost
Molim vas da Vreme računate po Ovozemaljskom kalendaru a ne po Crkvenom.
Hvala.

Svi se nadaju da će toplo vreme pobiti virus a virus se širi po africi centralnoj i južnoj americi i ostalim zemljama gde je večito leto. Neće nam pomoći toplo vreme nego disciplina. Ljudi moraju da shvate da kada pokupe virus, čak i ako su srećni da nemaju nikakve simptome da će sejati smrt svima okolo pa čak i najmilijima. Samoizolacija čak i zdravih ljudi je odgovornost svih nas. Pamet u glavu i srećno.

Jedni kažu rukavice i maske ne služe ničemu, drugi kažu nigde bez njih… Čovek više ne zna kog da sluša.

by Content Exchange

Dozvoljavam da mi >

IZVOR: Telegraf.rs