Evropa je suočena sa neuobičajeno toplim vremenom u januaru i oboreni su brojni temperaturni rekordi širom Starog kontinenta, piše “Indipendent”.
Prema pisanju lista, u najmanje sedam evropskih država izmerena je rekordno visoka temperatura prvog dana Nove godine. U Belorusiji, Danskoj, Češkoj, Letoniji, Litvaniji, Holandiji i Poljskoj registrovana je temperatura uobičajena za proleće.
U mestu Visokaje u Belorusiji izmereno je rekordnih 16,4 stepeni Celzijusovih. Prethodno je najviša temperatura u januara bila 4,5 stepeni.
U poljskom selu Korbijelov izmereno je rekordnih 19 stepeni Celzijusovih. Prosečna temperatura za to područje u ovo doba godine je jedan stepen. U Javorniku u Češkoj, temperatura je za 16,6 stepeni viša od uobičajene jer je izmereno 19 stepeni, a za ovaj period prosek su tri stepena Celzijusova.
U Danskoj je izmerena temperatura od 12, 6 stepeni, u Letoniji 11,1 stepeni, Litvaniji 14,6 stepeni i u Holandiji 16,9 stepeni Celzijusovih.
“Na osnovu temperatura i oblasti u kojima su rekordne vrednosti izmerene ovaj period se može smatrati kao najekstremniji toplotni talas ikad registrovan u Evropi”, rekao je klimatolog Maksimilijano Herera koji prati ekstremne temperaturne razlike.
I u hrvatskom gradu Splitu zabeležene su rekordne temperature – najhrabriji su se kupali u moru, a procvetala je i špargla.
Naime, kako je objavio Crometeo, u Splitu je u 13 sati izmereno 16,5 stepeni Celzijusa u moru. Temperatura vazduha u Splitu bila je 14 stepeni zbog čega je toplije bilo u moru spolja.
U Španiji je 2022. bila najtoplija godina barem od 1916. kada su počela merenja, saopštila je Nacionalna meteorološka agencija (AEMET) na “Tviteru”, istakavši da je to “prvi put da je prosečna godišnja temperatura prešla 15 stepeni Celzijusa” i dostigla gotovo 15,5 stepeni.
“Sve do 2011. temperatura nije premašila 14,5 stepeni. Nakon toga to se dogodilo pet puta”, dodao je AEMET.
Posle 2022. dve najtoplije godine su bile 2017. i 2020. Španiju je, kao i deo Evrope u leto 2022. zahvatilo nekoliko toplotnih talasa obeleženih požarima, prekomernim brojem smrtnih slučajeva i većom sušom.
“Prvi put su dva uzastopna godišnja doba u istoj godini (leto i jesen) bila najtoplija u nizu”, istakao je AEMET.
Smrt gotovo 4.744 ljudi u Španiji može se pripisati vrućini koja je vladala u leto 2022, pokazuje procena prekomerne smrtnosti koju je objavio Institut za javno zdravlje. U požarima u Španiji 2022. izgorelo je više od 300.000 hektara, što je najviše od početka merenja 2000, navodi Evropski sistem za informisanje o šumskim požarima (EFFIS).
“S obzirom na količinu kiše izmerenu do 15. decembra, može se reći da je to bila treća najsušnija godina u istorijskom nizu”, ističe AEMET.
Izuzetno toplo vreme nastavlja se i u 2023, pošto je za Novu godinu izmerena rekordno visoka temperatura u nekoliko gradova na severu zemlje. Tako je u Bilbaou izmeren 25,1 stepen, što je najviša temperatura u januaru ikad dosad zabeležena.
I u ostatku Evrope leto 2022. bilo je najtoplije dosad, saopštila je evropska služba za klimatske promene Kopernikus.
