Novi Sad je do skoro bio evropska prestonica kulture, a sada je nosilac laskave titule jednog od najzelenijih gradova na ovim prostorima.
Mira Radenović, članica Gradskog veća za imovinu, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost kaže da je Novi sad u zaštitu životne sredine u poslednjih deset godina uložio više od 3 milijarde dinara.
– Životnom sredinom ne možete da se bavite pojedinačno, sve prati jedno drugo. Ono što je najvidljivije je ozelenjavanje u gradovima. Svakako je da građani uvek prvo primete manjak, ili višak zelenila. Zato smo se time bavili. Novi Sad je dobio novi park kod Novog naselja, posle 40 godina, nakon čega smo napravili dva nova parka. Isplanirali smo i park u samom centru grada, gde smo rešili da jednu veliku površinu iz urbane da rekonstruišemo u nešto zeleno – rekla je ona.
Radiće se i na rekonstrukciji starih parkova, najavila je.
– Sada 90 odsto više neće biti otpad, već će se koristitit za proizvodnju goriva. Ovo za građane znači da više nema zagađenja, neprijatnog mirisa… A najvažnije je to što više neće biti negativnih uticaja, koji će biti svedeni na minimum. Na tome svi treba da radimo – priča Radenović.
“REGIONALNI CENTAR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM”
Prof dr Predrag Kojić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu dodao je da je projekat zasnovan na nacionalnim i evropskom regulativama, a poseban je program o upravljanju otpadom i cirkularnom ekonomijom.
– Nadam se da će ovo da obezbedi očuvanje zaštite životne sredine. To znači da je vođeno računa o primarnoj separaciji. Postojaće dve kante, jedna je suva, a druga mokra. Suva će skupljati otpad koji može da se reciklira, a u drugoj će biti organski otpad koji je drugačijeg sastava – dodao je on.
Kako je istakao, ovaj projekat će zaživeti 2023. godine.
