Sutra, pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti. Ovaj dan sledi nakon Velikog petka, dana kada je Isus Hrist razapet na Golgoti. Prema verovanju, Isus Hrist je Veliku subotu proveo u Hadu, podzemlju, a dan se provodi u molitvi i tišini.
U novije vreme, jutrenje Velike subote ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Ovaj dan slavi pobedu Hristovu nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.
Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare. U hramovima, vernici odgovaraju molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuju Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.
Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.
Velika subota je takođe poslednji dan Velikog posta. To je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se da bi na ovaj dan trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo. Mnogi pravoslavci su u nedoumici da li treba postiti na Veliku subotu ili ne. Sveštenici kažu da iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, a za vreme posta rešava se na ulju, na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.
U našem narodu postoje mnoga verovanja i običaji na ovaj dan. U narodu je poznata i pod nazivom zavalita subota, jer se veruje da ove sedmice treba učiniti neko dobro delo. Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine.
U okolini Leskovca postoji naziv dugačka subota koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i crvena subota jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće u crvenu boju.
Postoji narodno verovanje da na Veliku subotu mora da uradi neko dobro ili milosrdno delo kako bi nekome krenulo nabolje u životu. Kao i kod svakog hrišćanskog praznika, postoji i nekoliko zabrana. Ne bi trebalo da se veselite, već da dan provedete u tišini, molitvama, uz posnu hranu. Ne budite lenji, već poranite i završite poslove koji se tiču dočeka i proslave velikog praznika. Nemojte ništa da šijete, krpite i radite bilo kakve ručne radove. Danas ne radite ništa u bašti ili polju jer prema verovanjima danas to ne treba raditi. Uveče se jede samo hleb i pije samo voda. Učinite neko dobro delo, jer se veruje da će vam u tom slučaju naredna godina biti uspešnija.
