Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić istakao je da je nastavak realizacije svih projekata koji se tiču izgradnje puteva i železnica u Srbiji uprkos ekonomskoj krizi koja vlada u Evropi najveći uspeh njegovog resora u prvih šest meseci.
“Radimo prugu Novi Sad-Subotica, čija je dužina 108 kilometara i ono što je važno to je da je ubrzan, pomeren rok za završetak pruge sa 2025. na 2024. godinu. Tako da ćemo mi krajem sledeće godine imati završenu prugu,” rekao je Vesić za Tanjug, povodom šest meseci rada Vlade Srbije.
Vesić je istakao da je otvorena i saobraćajnica između Novog Beograda i Surčina, a da će tokom ove nedelje biti otvoren prvi deo Moravskog koridora – skoro 17 kilometara.
“Već u junu će biti otvorena obilaznica oko Beograda do Bubanj potoka, što su zaista važni rezultati. Ono što je veoma značajno, to je da je pet regionalnih pruga čije smo mi projekte kandidovali ušlo u evropsku mrežu pruga, što znači da ćemo moći da dobijemo grantove da bi smo mi mogli to da radimo. Započeli smo program “Zaplovimo Srbijom” koji podrazumeva da ćemo osim dve luke Bogove i Prahovo čiji su tenderi završeni, i Sremske Mitrovice koji je u toku, da gradimo čitav niz marina pristana, međunarodnih pristana”, rekao je Vesić.
Ističe da je Srbija objedinila putarinu sa Severnom Makedonijom, odnosno da je uspostavljen interoperabilni elektronski sistem naplate putarina, tako da će putem elektronske naplate uskoro građani moći da se auto-putevima u Srbiji, ali i Severnoj Makedoniji, kreću bez dodatnih zaustavljanja radi kupovine sistema elektronske naplate u jednoj ili drugoj zemlji.
“Stvorili smo sve preduslove da se potpiše izgradnja još jedne veoma važne brze saobraćajnice. To će se desiti u nekoliko narednih meseci, a to je između Bačkog Brega i Nakova koje obuhvata, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej i Kikindu, čime zaista samo pokazujemo da nastavaljamo sa izgradnjom infrastrukture”, naveo je Vesić.
Vesić je istakao da ono čemu će se Ministarstvo u narednom periodu posvetiti jeste da preokrene “negativan trend kada je u pitanju gradnja”.
“Što zbog rata u Ukrajini, jer investitori se manje odlučuju da investiraju, što zbog porasta cena kredita, jer su krediti skuplji. Što zbog nekih naših problema, jer neke lokalne samouprave ne izdaju dovoljan broj dozvola onim tempom kojim bi trebalo da izdaju po zakonu, što zbog nedostatka radne snage i to ćemo rešiti kroz izmene i dopune Zakona o planiranju izgradnje koji će nam omogućiti brže i efikasnije izdavanje dozvole, ukidanje konverzije, čime ćemo oslobboditi 5.000 lokacija na kojima može da se gradi 15 miliona kvadrata”, rekao je Vesić.
Vesić je dodao da će se u narednom periodu raditi i na uređenju drumskog prevoza.
“Mi smo se izborili za veći broj dozvola kada su u pitanju naši prevoznici u Mađarskoj i Nemačkoj. Sledi nam to sa Italijom, Austrijom i Poljskom i sa zemljama u kojima dosta voze naši prevoznici. Pokrenuli smo sa svima njima zahtev da se liberalizuje prevoz”, istakao je Vesić.
Navodi da je potrebno još dosta uraditi po pitanju uređivanja međumesnog i kombi prevoza jer kako je ocenio “to sada funkcioniše maltene bez ikakvog reda” i dodaje da je vreme da država uredi taj segment kako bi korisnici bili zadovoljniji i zaštićeniji.
“Nastavljamo i izgradnju infrastrukture. Čeka nas otvaranje auto-puta Šabac-Ruma u septembru, otvaranje drugog dela Moravskog koridora u oktobru do Pojata, završetak Kuzmin-Sremska Rača do kraja godine, završetak Pakovraće-Požega”, rekao je Vesić.
Ističe da je veoma zadovoljan što mu je povereno upravljanje resorom za koji ocenjuje da je najlepši u Vladi.
“Svuda imate veliku odgovornost kada vodite bilo koje ministarstvo, ali ovo je ministarstvo u kome se jako brzo vide rezultati i gde možete da kažete da ste učestvovali u toj velikoj promeni Srbije koja je suštinski vizija predsednika Vučića. Da se Srbija saobraćajno poveže i promeni. Jer bez razvoja infrastrukture nema ekonomskog razvoja zemlje”, rekao je Vesić.
Kako je istakao, ukoliko se pogleda njegov resur i kada je u pitanju izgradnja infrastrukture u Srbiji deluje kao da ekonomska kriza ne postoji u Evropi, a da u prilog tome ide podatak da je ove godine izdvojeno 3,6 milijardi evra za infrastrukturu, a to je kako je rekao, “više nego ikada u istoriji”.
Izvor: Tanjug
