Podaci o ulaganjima u infrastrukturu do 2012. i nakon te godine, najbolje govore o tome koliko se Srbija promenila u poslednjih 10 godina, od kada je vodi predsednik Aleksandar Vučić, i upravo oni pokazuju da se naša zemlja danas i ona do 2012. razlikuju kao – nebo i zemlja, istakao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Vesić je, u autorskom tekstu za “Novosti” naveo da je u budžetu za 2011. godinu, tadašnja vlada za kapitalne investicije planirala nepune 32 milijarde dinara ili 305 miliona evra, a te godine potrošeno je samo 275 miliona evra, dok je od 2008 – 2012. godine u infrastrukturu uložena 1,2 milijarde evra, što je manje od 300 miliona evra godišnje.
Nasuprot tome, samo u ovoj godini, Srbija za kapitalna ulaganja izdvaja 3,6 milijarde evra – čak tri puta više u odnosu na cifru koju su za četiri godine izdvojile vlade Borisa Tadića, ukazao je ministar.
“Nedavno usvojen rebalans budžeta, kao i predlog budžeta za 2022. godinu pokazuju da nadolazeća kriza, zbog koje su mnoge razvijene zemlje ušle u recesiju, ne utiče na strateško opredeljenje Vlade Srbije da nastavi da ulaže u kapitalne projekte”, istakao je Vesić.
Upravo to je, naveo je ministar, jedan od razloga zbog kojeg će Srbija i ove, i naredne godine imati, za postojeće okolnosti, stabilne stope rasta između 2,5 i tri odsto, koje bi svakako bile i veće da nije došlo do usporavanja tempa rasta u ekonomijama naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera.
Upravo da bi se smanjili negativni efekti, država nastavlja da ulaže u velike infrastrukturne projekte, podvukao je ministar.
Navodi i da je Srbija 2018. godine, u odnosu na 2017, iz budžeta za kapitalne investicije izdvojila 68 odsto više novca, odnosno 141 milijardu dinara, a dok je 2017. rast BDP-a bio manji od svetskog proseka, 2,1 prema 3,8 odsto, već sledeće godine se situacija preokrenula – srpski BDP je porastao za 4,5 odsto, a svetski za 3,6.
U 2019. godini kapitalne investicije povećane su na 184 milijarde dinara, i BDP je porastao za 4,3 odsto, a svetski za 2,8 odsto.
Vesić je napomenuo da dalji rast javnih investicija nije zaustavila ni pandemija kovida-19, jer je 2020. u infrastrukturne projekte uloženo 196 milijardi dinara, što je svakako doprinelo da pad BDP-a od 0,9 odsto bude mnogo blaži, jer je svetski te godine smanjen za tri procenta.
Konačno, prošle godine kapitalni rashodi povećani su na 373 milijarde dinara, a stopa privrednog rasta od 7,4 odsto je opet bila iznad svetskog proseka od šest procenata i jedna od najviših u Evropi.
“U ovoj i narednoj godini za te namene rezervisali smo oko 420 milijardi dinara i na tome gradimo očekivanja da ćemo, ne samo izbeći recesiju koja preti mnogim zemljama, nego obezbediti stabilne stope rasta, dok se ekonomska i politička situacija u svetu ne stabilizuje”, istakao je ministar.
Ukazao je i da su do septembra ove godine, strane investicije već premašile tri milijarde evra, a očekuje se da će do kraja godine dostići rekordnih 3,9 milijardi evra.
Poređenja radi, 2012. godine stranci su u Srbiju uložili samo 750 miliona evra, a u poslednjih pet godina više od 17 milijardi evra.
“Bez moderne infrastrukture Srbija ne bi bila tako atraktivna za investitore. Uostalom, uz svaki novi autoput niču i nove fabrike, a zahvaljujući tome nezaposlenost u Srbiji je na kraju drugog kvartala ove godine smanjena na rekordno niskih 8,9 odsto, dok je pre 10 godina bila 25,9 odsto”, konstatovao je Vesić.
Ponavlja da, uprkos tome što se već tri godine zaredom ekonomska situacija u svetu sve više komplikuje, prvo zbog pandemije, potom zbog enormnog poskupljenja energenata i poremećaja u lancima snabdevanja, a od februara i zbog rata u Ukrajini, Vlada Srbije i ne pomišlja da odustane ni od jedne investicije.
Zato je u budžetu za 2023. obezbedila značajna sredstva za gradnju autoputeva, brzih saobraćajnica, puteva, mostova, obilaznica, brze pruge do granice sa Mađarskom, komunalne, kanalizacione i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, modernizaciju postojećih i gradnju novih objekata javne namene (zdravstvo, prosveta i nauka), za Nacionalni fudbalski stadion i brojne druge infrastrukturne projekte.
Osvrnuo se i na zaduživanje Srbije, koje opozicija često koristi kao argument protiv razvojne politike vlasti, te naveo da je javni dug Srbije od 2008. do 2012. godine, za samo četiri godine, porastao sa 26,8 na čak 52,9 odsto BDP-a, dok je za proteklih 10 udeo javnog duga u BDP-u povećan sa 52,9 na 53,7 odsto.
“Razlike su jasne, Srbija je pod Borisom Tadićem – Srbija prošlosti koja je tavorila i ekonomski zaostajala za svojim susedima. Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je zemlja budućnosti, koja napreduje, razvija se i u kojoj naši ljudi mogu dostojno da žive od svog rada”, zaključio je ministar Vesić.
