VODIČ KROZ EKONOMSKE MERE Ovo su odgovori na najveće DILEME

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je paket ekonomskih mera kojima država želi da podrži privredu pogođenu pandemijom virusa korona u Srbiji.

Paket obuhvata četiri seta mera, a mi vam donosimo odgovore na neka od najčešćih pitanja privrednika.

Na koje sve mere mogu računati preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća?

Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Dakle, tim preduzećima će država dati nešto više od 90.000 dinara direktno na račun, oko 750 evra. Minimalna mesečna zarada trenutno iznosi nešto više od 30.000 dinara.

Takođe, privrednici mogu računati i na povoljne kredite za likvidnost i obrtna sredstva koje će država subvencionisati preko Fonda za razvoj i komercijalnih banaka.

Prema trenutnim pravilima o razvrstavanju pravnih lica, odnosno važećem Zakonu o računovodstvu, u mikro pravna lica razvrstavaju se svi preduzetnici i firme čiji prosečan broj zaposlenih ne prelazi 10, i čiji poslovni prihod ne prelazi 700.000 evra.

U mala pravna lica spadaju oni koji prelaze ove dve vrednosti, ali im je prosečan broj zaposlenih manji od 50, a poslovni prihod iznosi do 8 miliona evra. Srednja pravna lica su ona koja zapošljavaju do 250 radnika i ostvaruju prihod do 40 miliona evra.

Da li preduzetnik koji je jedini zaposlen u firmi ima pravo na mesečni minimalac?

Da, imate pravo na isplatu minimalne zarade bez obzira na to što ste jedini zaposleni. Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Minimalna mesečna zarada trenutno iznosi nešto više od 30.000 dinara.

Koje mere sleduju velikim preduzećima?

Velike kompanije čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada, dobiće subvencije u iznosu od 50 odsto minimalne zarade za tri meseca trajanja vanrednog stanja. Dakle reč je o iznosu od 15.000 dinara mesečno.

Sva preduzeća koja imaju više od 250 zaposlenih i ostvaruju prihod veći od 40 miliona evra spadaju u velika pravna lica.

Nezvanično, velike kompanije neće imati mogućnost da apliciraju za povoljne namenske kredite za likvidnost.

Ko nema pravo na korišćenje mera podrške?

Pravo na državnu podršku nemaju preduzeća koja su tokom vanrednog stanja otpustila više od 10 odsto radnika, kao i ona koja su zamrzla (privremeno prekinula) svoje poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja – 15. marta.

Kada privrednici i građani mogu očekivati uplatu sredstava od države?

Preduzetnici, mala i srednja preduzeća, ali i velike kompanije, mogu da računaju na podršku države od sredine maja, kada bi trebalo da dobiju prvu tranšu najavljene novčane pomoći za isplatu zarada zaposlenima, dok bi svi punoletni građani Srbije na svojim računima mogli da očekuju po 100 evra nekoliko nedelja po završetku vanrednog stanja.

Kako je najavio ministar finansija, prvu trećinu sredstava za isplatu tri minimalne zarade po radniku, odnosno 50 odsto plata za velike kompanije, privrednici mogu očekivati polovinom maja. Zatim posle otprilike mesec dana sledi druga tranša, a onda i poslednja trećina. Isplata će ići u delovima da ne bi došlo do zloupotreba, pojasnio je Siniša Mali.

On je takođe najavio da će direktna pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra biti isplaćena nekoliko nedelja po završetku vanrednog stanja.

Na koji način će država uplatiti novac privredi i građanima?

Privrednici će sredstva za isplatu tri minimalne zarade dobiti preko posebnog, namenskog računa preduzeća, da bi zatim taj novac rasporedili svojim zaposlenima.

Građani će po 100 evra dobiti direktno na svoje bankovne račune, a na pitanje kako će doći do brojeva računa svih punoletnih građana, ministar Siniša Mali je juče rekao da će se to verovatno raditi preko poreskih prijava i/ili poslodavaca.

Ko ima pravo na kredite za likvidnost i obrtna sredstva?

Još uvek nije precizno definisano ko će sve moći da aplicira za povoljne kredite za likvidnost i obrtna sredstva, ali se na osnovu predstavljene prezentacije zaključuje da će se ova mera odnositi na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica, poljoprivredna gazdinstva i zadruge, koji obavljalju proizvodno-uslužne delatnosti.

Nezvanično, velike kompanije neće dobiti ovu mogućnost, kao ni firme koje se bave određenim delatnostima, poput igara na sreću, trgovinom, prometom naftom i naftnim derivatima i slično.

Kako je danas najavio državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, na prvoj sledećoj sednici vlade biće usvojen program po kojem će se sredstva za likvidnost stavljati na raspolaganje privredi preko Fonda za razvoj. On takođe očekuje da će se u vrlo kratkom vremenskom periodu definisati garantna šema, koju Ministarstvo finansija razrađuje sa poslovnim bankama i NBS.

Koji su uslovi i ko će odobravati ove pozajmice?

Fond za razvoj će na raspolaganju imati 200 miliona evra za povoljne namenske kredite, a trajanje ovog programa vezivalo bi se za period do kraja 2020. godine.

Prema nezvaničnim najavama, rok otplate ovih kredita bio bi 36 meseci, uključujući grejs period do 12 meseci, pri čemu bi bili propisani i maksimalni iznosi pojedinačnih kredita: za preduzetnike i mikro pravna lica – do 5 miliona dinara; za mala pravna lica – do 25 miliona dinara, za srednja pravna lica – do 50 miliona dinara. Kamata bi trebalo da iznosi jedan odsto.

Takođe, država namerava da pruži podršku komercijalnim bankama tako što će učestovati u riziku otplate kredita koje će banke odobravati i isplaćivati određenim subjektima. Reč je o svojevrsnom garantnom fondu.

Očekuje se da bi uvođenjem ove mere komercijalne banke imale donekle fleksibilniji pristup prilikom odobravanja kredita, a ukupan iznos kredita biće 2 milijarde evra, za kredite odobrene do kraja 2020. godine. Rok otplate ovh kredita bio bi 36 meseci, uključujući grejs period do 12 meseci, pri čemu bi bio propisan i maksimalni limit pojedinačnih kredita: 25 odsto prihoda konkretnog klijenta iz 2019. godine, a najviše do 3 miliona evra.

Banke će u narednih sedam do deset dana razraditi i definisati kako će odobravati novac, a jedan uslov je i da su u periodu pre pandemije firme redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i poslovnim partnerima.

Da li moram sada da platim poreze i koji rokovi za plaćanje su pomereni? Koje su glavne poreske olakšice za privredu?

Prvi set ekonomskih mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri mesesa, odlaganju plaćanja akontacije poreza na dobit za drugi kvartal ove godine i oslobađanje plaćanja poreza na dobit za donacije. Ukupna vrednost ovih mera je 160 milijardi dinara.

“Ne morate sada da plaćate poreze i doprinose, država će da plati”, rekao je ministar Siniša Mali.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti, a ova mera se takođe odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika.

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate, na zahtev poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a znači da će donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19, biti oslobođeni PDV-a.

Komentari su potpuno anonimni. Za objavljivanje komentara je neophodno da imate svoj Blic nalog. Uputsvo kako da kreirate svoj nalog i koristite novu platformu za komentarisanje možete pogledati ovde.

Kreirajte svoj nalog ovde.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima kometarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Preduzetnici, mala i srednja preduzeća, ali i velike kompanije, mogu da računaju na podršku države od sredine maja, kada bi trebalo da dobiju prvu tranšu najavljene novčane pomoći za isplatu zarada zaposlenima, dok bi svi punoletni građani Srbije na svojim računima mogli da očekuju po 100 evra nekoliko nedelja po završetku vanrednog stanja. Ove mere deo su većeg paketa ekonomske podrške koji je juče predstavio ministar finansija Siniša Mali.

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je paket ekonomskih mera kojima država želi da podrži privredu pogođenu pandemijom virusa korona u Srbiji.

Respirator napravljen u Srbiji, zaštitna odela, nova vrsta maski sa HEPA filterom koji može da se menja, kabine za dezinfekciju na javnim mestima, neka su od 12 rešenja čija je izrada zbog suzbijanja efekata virusa korona počela u našoj zemlji.

Država će kroz bankarski sektor finansirati sopstvenim sredstvima deo likvidnosti preduzeća u Srbiji sa dve milijarde evra na period od tri godine. Uslov je da su u periodu pre pandemije firme redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i poslovnim partnerima.

Mere Vlade Srbije za pomoć privredi su u skladu sa međunarodnom praksom, odmerene i pravovremene, pod uslovom da krenu što pre da se primenjuju, ocenjuju Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta Srbije i Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner Narodne banke Srbije.

Program mera za pomoć privredi može da sanira oko 40 odsto štete koju ugostitelji i hotelijeri trpe zbog krize izazvane pandemijom virusa korona.

Američki predsednik Donald Tramp kaže da očekuje da Saudijska Arabija i Rusija u narednih nekoliko dana postignu dogovor o proizvodnji nafte i okončaju cenovni rat koji je “razorio” naftnu industriju širom sveta.

Skoro 900.000 radnika u Španiji ostalo je bez posla od 12. marta kada su u toj zemlji uvedene mere protiv širenja virusa korona, uključujući zabranu izlaska.

Tri glavna indeksa Njujorške berze pala su noćas za više od 4 odsto, nakon upozorenja predsednika SAD Donalda Trampa na moguću veliku smrtnost od korona virusa u naredne dve nedelje, što je navelo investitore na paniču prodaju, čak i aktiva koje se smatraju sigurnim.

Među ekonomskim merama za podršku privredi, koje je danas predstavio ministar finansija Siniša Mali, drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima.

“Blic Biznis” i stručnjaci Privredne komore Srbije u okviru akcije #BiznisProtivKorone svakodnevno primaju pitanja kompanija i zaposlenih. Pred vama su odgovori na pitanja koja su nam postavljena kroz poseban obrazac, a koji se nalazi i okviru ovog dokumenta koji čitate i koji kontinuirano ažuriramo.

Od početka pandemije (9. marta) do petka, 27. marta, u Srbiji su blokirani računi 940 kompanija, pri čemu njih 279 prvi put od osnivanja. U blokadu je tokom ovog meseca išlo i po 150 firmi dnevno.

Nemački institut „Ifo“ procenjuje da će aktuelna kriza u vezi pandemije virusa korona evropske države koštati više stotine milijardi evra.

– Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća, za tri meseca, makar kriza oko korone i ne trajala tri meseca, platićemo minimalac – najavio je večras predsednik Srbije Aleksandar Vučić. – Svakom frizeru, obućaru, pekaru…, svima zaposlenima u njihovom preduzeću. platićemo minimalac. Frizer sada ne može da zaradi, ali će imati da plati minimalac i sebi i svom zaposlenom. Želimo da pomognemo preduzetnicima da prežive, ali na to će moći da računaju samo oni koji nisu otpustili više od 10 odsto radnika.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Svetska banka i Međunarodni montarni fond (MMF) apelovali su da se odložže kreditne obaveze zemljama u razvoju.

Pandemija virusa korona zamrzla je kinesko tržište zlata, torpedirajući potražnju u vreme kada investitori u svetu traže utočište u polugama.

Paket ekonomskih mera države za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara, rekao je ministar finansija Siniša Mali na današnjoj konferenciji.

Ministarstvo privrede obavestilo je privredne subjekte da su dužni da svakom zaposlenom radniku koji radne zadatke obavlja od 17 do 05 časova, a za koje je dobijena saglasnost da je izuzeto od primene Naredbe o zabrani i ograničenju kretanja lica na teritoriji Srbije, izdaju odgovarajuću potvrdu. Forma ove potvrde može se preuzeti na sajtu Ministarstva privrede.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je danas da država svojim merama želi da bude solidarna, jedinstvena, da svima pomogne što je moguće više da prebrode aktuelnu krizu i kao četvrtu ekonomsku meru naveo direktnu pomoć svakom punoletnom građaninu.

Ekonomski paket mera vredan je 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijarde dinara. To, kako je na predstavljanju paketa podrške privredi i građanima, rekao ministar finansija Siniša Mali, predstavlja polovinu našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto BDP Srbije.

Ringier Axel Springer d.o.o. vodeća je izdavačka kuća na teritoriji Srbije u čijem portfoliu se nalaze brojna visokotiražna štampana izdanja „Blic“, „Blic žena“, „Puls“, „NIN“ i „Auto Bild“.

Kompanija je osnovana 1996. godine. Od 2010. godine Ringier Axel Springer Srbija postaje deo novoosnovane medijske grupacije Ringier Axel Springer Media AG, koja takodje posluje u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

email: redakcija@blic.rs
adresa: Kosovska 10, Beograd

IZVOR: Blic.rs