Aktuelni desetogodišnji gasni aranžman Srbije i Rusije ističe za dva dana. Pod kojim uslovima ćemo ubuduće i koliko kupovati gasa iz Rusije trebalo bi da saznamo posle današnjeg razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina. Dok je proteklih meseci cena gasa prelazila i 2.000 dolara za hiljadu kubika, prema važećem dogovoru Srbija je deo gasa plaćala svega 270 dolara.
Telefonski razgovor predsednika Srbije i Rusije zakazan je za danas u 11 sati. Tri najvažnija pitanja su količina gasa, cena i sigurnost snabdevanja. Za našu zemlju važno je da obezbedi dovoljno gasa i za građane, i za industriju čije su potrebe sve veće.
“To znači da nam treba još više energenata da bi servisirali našu privredu, pored toga što pod broj jedan moramo da obezbedimo dovoljno energenata da nemamo restrikcije električne energije da ljudi mogu na to da računaju i da imamo grejanje”, kaže Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije.
Poslednjih dana spekuliše se o budućoj ceni gasa, ali i periodu na koji će biti dogovoren novi aranžman sa Rusijom.
“To zavisi isključivo od ruske strane. Nama bi odgovarala mnogo veća izvestnost”, dodaje Brnabićeva.
Jelica Putniković, urednica Energije Balkana navodi da bi najbolje bilo kada bismo imali gas po onoj ceni koja je aktuelna 270 dolara za 1.000 kubika.
“Nisam toliki optimista da će nam Rusi dati tu cenu, ali da će biti mnogo, mnogo niža nego što je sada na berzi. Neki analitičari spekulišu da je cena oko 1.300 za pregovaranje, a ja se nadam da ćemo dobiti bar upola jeftiniji gas”, dodaje Putnikovićeva.
Važno je kaže i to što su u Mađarskoj obezbeđeni kapaciteti za skladištenje gasa. To se može pokazati presudnim za redovno snadbevanje.
“Čuli su se neki komentari da ćemo za ovo punjenje skladištenje u Mađarskoj plaćati 1.300 dolara, to je skupo, ali ako imamo u vidu onu drugu opciju da je skuplja roba koje nema onda je dobro da uskladištimo svih 500 miliona kubika u Mađarskoj”, dodaje Putnikovićeva.
Srbija je pre sedam godina pokrenula projekat gasne interkonekcije preko Bugarske sa Grčkom kojim bi stizao američki tečni gas. U finansiranju projekta sa 50 odsto učestvovala je i Evropa.
Zbog birokratskih procedura u Uniji, navodi Brnabićeva, izgradnja je počela tek 1. februara ove godine.
“Mi smo želeli da završimo taj gasni interkonektor do kraja ove godine, a od kada smo krenuli da ga gradimo, 24 dana pre izbijanja rata u Ukrajini, mi smo ponovom morali da stanemo. Zašto? Zato što su u međuvremenu cene skočile i 20 odsto, a po uslovima Evropske investicione banke koja finansira projekat morate da dobijete posebu dozvolu za to”, ukazuje Brnabićeva.
Geopolitička situacija je svakim danom sve komplikovanija, a pritisci na Srbiju jači, kaže premijerka – s jedne strane da ne uvede sankcije, s druge zato što ih ne uvodi.
“Ne možete se kleti u nepovredivost teritorijalnog integriteta Ukrajine, a istovremeno reći – taj osnovni prinicip međunarodnog prava ne važi za Srbiju. Ne možete, nije u redu. Ako ste polomili taj princip na grbači našeg naroda i zemlje, ne znam kako ga branite u nekim drugim slučajevima. Zato je i pozicija Srbije specifična”, ukazuje premijerka.
Poziciju koju je zauzela prema Rusiji i Ukrajini, Srbija ne menja, kaže premijerka, navodeći da je u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i nacionalnim interesima.
