Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su Srbija i Grčka potvrdile privrženost i podršku principima rezolucija UN i teritorijalnog integriteta.
Predsednik Vučić je nakon sastanka sa predsednicom Grčke Katerinom Sakelaropulu i nakon plenarnog sastanka delegacija Srbije i Grčke rekao da, kao što Grčka podržava naš teritorijalni integritet, tako i Srbija podržava teritorijalni integritet i suverenitet Helenske države i na kopnu i na vodi.
“Hvala predsednici i premijeru na podršci teritorijalnom integritetu. Za nas je važno poštovanje međunarodnog prava i tokom susreta sam potvrdio koliko je važno raditi na kompromisnim rešenjima sa Prištinom”, rekao je predsednik Vučić.
Kako je istakao, zahvalio se grčkoj predsednici na podršci Srbije na evropskom putu i što su se trudili da pomognu.
“Verujem da u narednom periodu možemo da postignemo dalji napredak i u ekonomiji”, rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je istakao da je srećan, jer je ugostio grčku delegaciju.
“Srbija i Grčka imaju više od tradicionalnih, sestrinskih i bratskih odnosa – naši narodi se dobro razumeju, a političari samo prate ono što ljudi odavno osećaju. Danas smo analizirali i političku situaciju u regionu jugoistočne Evrope, u svetu, bilateralne i ekonomske odnose, mogućnosti dalje saradnje”, naglasio je predsednik Vučić.
Grčku doživljavamo kao istinskog i iskrenog prijatelja
Predsednik Vučić izjavio je da je ovo veoma dinamičan dijalog sa Grčkom i podsetio na sve susrete koje je imao sa zvaničnicima te zemlje.
“Pre nekoliko dana primio sam u Beogradu Nikosa Dendijasa, pre nešto više od mesec dana bio sam gost na specijalnoj večeri kod mog prijatelja premijera Kirijakosa Micotakisa, večeras imamo specijalnu večeru u čast grčke predsednice Katerine Sakelaropulu”, rekao je predsednik Vučić..
Prema njegovim rečima to sve govori o značaju Grčke za Srbiju.
“Grčku doživljavamo kao istinskog i iskrenog prijatelja, tako je bilo i biće i ubuduće i u svim oblastima saradnje i trgovinske razmene možemo mnogo koraka unapred da napravimo”, rekao je predsednik Vučić i poručio grčkoj koleginici da se nada da se oseća kao kod kuće.
Rekordna trgovinska razmena sa Grčkom, očekujem milijardu evra ove godine
Predsednik Vučić rekao je da su Srbija i Grčka prošle godine dostigle maksimalni nivo trgovinske razmene od 788, 5 miliona evra.
“Verujem da ćemo ove godine biti na milijardu evra, samo razmena roba i usluga je na 1,446 milijardi evra i verujemo da u tome postoji mogućnost za uvećanje broja srpskih turista u Grčkoj”, rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je istakao i da više od 50 odsto srpskih turista ide u Grčku na godišnje odmore i to ne samo na sever, već značajan deo ide u Atinu, na Peloponez, Krit i na ostrva.
Predsednik Vučić je dodao i da Srbija želi da privuče u zemlju i veći broj turista iz Grčke, kao i da razvija saradnju u drugim sferama.
U Beogradu i Atini da organizujemo izložbu o Hilandaru
Predsednik Vučić rekao je da je grčkoj predsednici Katerini Sakelaropulu predložio da se organizuje izložba na kojoj bi bio prikazan deo velike riznice Hilandara, a koja bi bila najpre priređena u Beogradu, a zatim u Atini.
“U skladu sa velikom riznicom u Hilandaru predložio sam predsednici da budemo pokrovitelji nas dvoje i da pokažemo deo riznice Hilandara i Beogradu i Atini, da deo fantastičnih artefakata stavimo na uvid široj javnosti, jer je to od ogromnog istorijskog značaja za naš i za grčki narod. Da izložba bude prvo u Beogradu i onda u Grčkoj i da te svetinje onda vratimo u Hilandar”, rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je dodao da je danas Istorijski arhiv Srbije priredio izložbu o poseti Aleksandra Obrenovića Grčkoj 1896. godine povodom prvih Olimpijskih igara.
“On je pre odlaska u Vatikan i Trst posetio Svetu goru i tada je vratio dugove manastira Hilandar prema Bugarima i spasao Hilandar da ostane u srpskim rukama na Svetoj gori, na grčkoj zemlji”, podsetio je predsednik Vučić dodajući da su Srbi onda pokazali najmanju dozu zahvalnosti i napravili prevrat.
Podsetio je i da se dogodine obeležava 145 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje, 1879. godine.
“To sve govori o našoj tradiciji i našim najbližim odnosima”, zaključio je Vučić.
Srbija želi da bude član Evropske unije, ali zna da to ne zavisi samo od nas
Srbija se nalazi na evropskom putu i želela bi da postane članica Evropske unije, ali Srbija zna da to ne zavisi uvek samo od nas, poručio je danas predsednik Vučić i naglasio da je cilj Srbije da ubrzava evropski put, ali i da jača svoju ekonomiju i unapređuje demokratiju.
“Srbija se nalazi na evropskom putu i želela bi da postane član Evropske unije, ali Srbija zna da to ne zavisi uvek samo od nas. Da bismo mi ispunili ono što se od nas i formalno očekuje, mnogo toga je vezano za Prištinu i dijalog sa Prištinom”, rekao je predsednik Vučić odgovarajući na konstataciju da se od sastanka u Solunu 2003. godine, tačnije posle 20 godina, ništa nije promenilo u vezi sa priključivanjem Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i na pitanje šta to zemlje Zapadnog Balkana, a posebno Srbija, treba da učine kako bi bila konstruktivnija situacija.
Predsednik Vučić je naglasio da je “ono što čini mi se smo uvek sa radošću prihvatili je da moramo još mnogo reformi da obavimo” i istakao da se Srbija ponosi reformama u oblasti pravosuđa koje je sprovela od januara do danas.
“Verujem da će u maju Evropska komisija to prikazati u svojim izveštajima”, poručio je predsednik Vučić.
“I ne mislim da su to ključni razlozi po kojima će neko da ceni da li pripadamo porodici evropskih naroda ili ne. Naprotiv, kada sam rekao da to ne zavisi samo od nas, zavisi i od političke situacije i političkih odnosa u samoj EU, različitih blokova, različitih interesa. Neću da pričam da je postojao zamor u odnosu na proširenje, to je bila jedna tema, danas imate mnogo drugih tema”, rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je podsetio da je Srbija bezbroj puta bila optuživana “kao neko ko jedva čeka da po Putinovom nalogu remeti odnose u regionu, da ćemo da napadnemo jedne, pa druge, pa treće” i naglasio da se sve to pokazalo kao notorna laž.
“I nikog nije bilo briga da kaže izvinite Srbi, izvinite građani Srbije što smo obmanjivali svetsku javnost o vašoj ulozi, ali i to dovoljno govorilo o raspoloženju EU za prijem nove članice”, primetio je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je dodao da Srbija čini 50 odsto ekonomije Zapadnog Balkana.
“I ta razlika će biti samo veća, ona će biti i 51 odsto i 52 odsto i 53 posto u godinama pred nama. Tako da kada govorite o Zapadnom Balkanu i kada pričate o našim ekonomijama i našem doprinosu uvek govorite sa 50 i više procenata o Srbiji”, istakao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je naglasio da Srbija svojim ozbiljnim i odgovornim pristupom regionalnim i evropskim i svetskim pitanjima, uz poštovanje Povelje UN čak i u migracionim procesima, može mnogo da pomogne Evropi.
“Mi smo tu. Mi ćemo svoj posao da radimo, ono što smo rekli da ćemo da implementiramo, mi ćemo da implementiramo, mi nikog nismo lagali i obmanjivali”, rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je naglasio da je grčkoj predsednici rekao danas šta je Srbija spremna da uradi, a šta neće da uradi.
“Mi smo tu bili veoma jasni, čisti kao suza pred svima u Evropi i svetu. Ni od koga ništa nismo krili, nikakve igre nismo igrali. Ja to pred svakim evropskim zvaničnikom ponovim na isti način i oni znaju da je reč Srbije nešto što mnogo više znači i mnogo važnije nego nečija druga reč i nečiji drugi potpisi”, rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je naglasio da je “cilj da ubrzavamo svoj evropski put, ali i da snažimo svoju ekonomiju”.
“Da nastavimo sa strahovito dobrim prilivom stranih direktinih investicija, da smanjujemo razliku u ekonomskoj snazi između nas i razvijenih ekonomskih zemalja, a da u smislu demokratije kao oblika političkog režima je dalje unapređujemo, kao i ljudska prava i slobode i verujem da ćemo time postati još privlačnija zemlja i kao partner i za dolazak svih onih koji žele da u našoj zemlji provedu više vremena nego danas”, rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je dodao da nije preterani optimista i da je “mali lider iz jedne male zemlje”.
“Ima mnogo velikih lidera iz mnogo većih zemalja u Evropi koji se mnogo bolje razumeju od mene”, naveo je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je ukazao da se veoma plaši današnje situacije u svetu koju je Noam Čomski definisao kao situaciju u kojoj ni sa kim racionalno ne možete da razgovarate o rešavanju problema.
“Plašim se da će konsekvence biti mogo gore nego do danas, ali ja sam mali čovek iz male zemlje, verujem da ovi velikani i velikaši to znaju mnogo bolje nego ja i da će te probleme umeti da reše”, ocenio je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je dodao da “što se malog srpskog broda” tiče, “mi ćemo ga voditi sigurnom rukom, ka sigurnoj luci, čuvati mir, čuvati stabilnost i unapređivati ekonomiju”.
Očekujemo više grčkih investitora u Srbiji i energetsko povezivanje
Predsednik Vučić je rekao da, posle teškog perioda pandemije, Srbija očekuje da privuče mnogo investitora iz Grčke, kao i da srpski privrednici više ulažu u toj zemlji.
Predsednik Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa grčkom predsednicom, rekao da su razgovarali i o energetskom povezivanju u narednim godinama i da je Srbija pokazala zainteresovanost za kupovinu određenih količina tečnog gasa u Aleksandropolisu.
Predsednik Vučić je rekao da je sa predsednicom Grčke razgovarao i o infrastrukturnom povezivanju dve zemlje i da ju je upoznao sa onim šta se gradi kroz Srbiju.
“Završićemo brzu prugu do mađarske granice za manje od dve godine, a počinjemo da radimo brzu prugu i do Niša i kasnije do Severne Makedonije, a da je za nas veoma važan koridor Budimpešta-Beograd-Skoplje-Solun-Pirej-Atina”, naveo je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je rekao i da su Pirej i Solun značajni i zbog kargo saobraćaja, jer je pristup robi pomorskim putem jeftiniji.
Predsednik Vučić je rekao da je zbog povezivanja dva naroda važan i putnički saobraćaj, koji bi to olakšao.
Predsednik Vučić je naveo da je predsednicu Grčke upoznao i sa tim da je Srbija privukla više od 62 odsto ukupnih direktnih stranih investicija na Zapadnom Balkanu i da veruje da će taj trend da se nastavi.
Predsednik Vučić je dodao da su finansije Srbije uređene i da nema strukturalnih problema.
“Da nemamo političke sukobe sa Prištinom i da nije sukoba u Ukrajini, imali bi investicioni rejting kreditni, sada smo jednu stepenicu ispod, ali smo taj rejting u prethodnih osam godina podigli za četiri stepena, što dovoljno govori o uspesima Srbije u prethodnim godinama”, zaključio je predsednik Vučić.
Obezbedićemo dovoljno energenata za sledeću zimu
Srbija će se dobro energetski pripremiti za sledeću zimu, izjavio je predsednik Vučić i naveo da će Srbija obezbediti više od 700 miliona metara kubnih gasa, što kako je rekao nikada nije imala.
“Sada imamo 520 miliona metara kubnih rezervi gasa, rezerve rastu i imamo dozvolu za još 100 miliona kubnih metara da napunimo u Banatskom Dvoru, a imamo i dogovor sa Mađarima da još dopunjavamo skladište koje smo iznajmili u ovoj zemlji, tako da ćemo obezbediti rezerve gasa veće od 700 miliona kubnih metara”, rekao je predsednik Vučić odgovarajući na pitanja novinara o tome kako će se rat u Ukrajini odraziti na energetsku stabilnost i kakva nas sledeća zima očekuje.
Predsednik Vučić je odgovarajući na novinarska pitanja nakon razgovora sa predsednicom Grčke Katerinom Sakelaropulu, koja se nalazi u zvaničnoj poseti našoj zemlji rekao da ćemo se spremiti za zimu i dodao da nikada ne možemo biti sigurni da li će to biti dovoljno jer kako je rekao kada dođu hladni dani troši se mnogo više, čak i do 16 miliona kubnih metara dnevno i tada se rezerve dramatično tope i na dnevnom nivou.
“Zato smo razgovarali sa grčkim partnerima i oko našeg lakšeg pristupa Aleksandropolju. Ja verujem da ćemo u oktobru završiti izgradnju interkonektora sa Bugarskom gde bismo mogli da uvozimo oko tri do tri i po miliona kubnih metara gasa na dnevnom nivou ukoliko zatreba”, rekao je predsednik Vučić.
Kao veoma važno za energetsku spremnost za sledeću zimu, naveo je da će Srbija od septembra imati novi energetski objekat, a reč je o Termoelektrani Kostolac 3, što će nam, kako je rekao pomoći da imamo stabilnije snabdevanje električnom energijom.
Dodao je da sada ne vidi preveliki razlog za brigu oko toga kakva će nam energetski biti sledeća zima ali da se plaši da ćemo se suočavati sa još većim posledicama rata u Ukrajini.
Trudiću se da sačuvamo mir u luci i srpskom brodu koji plovi ka Evropi
Predsednik Vučić izjavio je da se pribojava da će se Evropa suočavati sa još težim posledicama rata u Ukrajini, da se nada da će veliki lideri zajedno uspeti da smire tu situaciju i istakao da će se i on truditi da koliko je moguće Srbija sačuva “mir u svojoj luci i mir u malom srpskom brodu koji će nastaviti da plovi ka Evropi”.
Predsednik Vučić je rekao da se nada i da će veliki lideri uspeti da smire situaciju u Evropi, osvrćući se i na nemire u Parizu zbog penzione reforme.
Dodao je da želi da ukaže da je to što se dešava u Francuskoj, kako je rekao, pomalo čudno.
“Da li neko stvarno misli da je razlog podizanja (starosne granice za uslov za penziju) do 64 godine razlog za onolike proteste? Nemačka ima do 67 godina. Ja sam bio taj koji je sprovodio reforme i podigao na 65 godina u Srbiji. Imali smo demonstracije, ali ne takve. Mislite li da je to samo politika? Ne, nešto se drugo tu dešava”, ocenio je predsednik Vučić.
Prema njegovim rečima u svetu i Evropi je sve manje toga što je postavljeno “na racionalnim osnovama”, a sve više “neukrotive političke strasti”.
“Sve je manje toga da bilo ko želi bilo koga da čuje i sasluša, a sve više dolazimo do jednog novog političkog termina ili sintagme, koju bih nazvao – neukrotiva politička strast, koja nema veze sa činjenicama, realnošću i racionalnim pristupom. Dovoljno je da pričate bilo šta u današnjoj eri socijalnih mreža, da dobijete strast i emociju dela populacije na svoju stranu i možete da radite šta hoćete sa nesagledivim posledicama”, rekao je predsednik Vučić.
Dodao je da nije njegovo da brani predsednika Francuske Emanuela Makrona, ali je naglasio da je on uradio što i mnogi drugi time što je podigao starosnu granicu za odlazak u penziju za dve godine, dok je u Srbiji ta granica za muškarce podignuta za tri, a za žene za pet godina.
Naglasio je da se sve manje koristi racionalan pristup rešavanju problema, a sve više emocije.
“To sve donosi rat. Donosi nervozu, donosi mnogo veći deficit i u jednoj izvanrednoj Belgiji, povećanje PDV na hranu u Belgiji sa šest na devet odsto i mnogo drugih stvari koje se dešavaju iz dana u dan i koje sve manje utiču na racio, a sve više na emociju ljudi i zato dolazi do nepredvidivih situacija koje imaju nesagledive i dugoročne posledice”, rekao je srpski predsednik Vučić.
Izvor: Tanjug/RTS 1
