Prvih tridesetak vozača koji su za potrebe gradskog prevoza stigli iz Šri Lanke trebalo bi polovinom ovog meseca da sednu za volane autobusa na linijama koje drži Konzorcijum privatnih prevoznika.
Plan je bio da strani šoferi, koje prevoznici angažuju zbog odliva domaćih već duži period, počnu da rade stupanjem na snagu zimskog rada vožnje, odnosno početkom septembra. Ali kako se saznaje, procedura koje su morale da se obave u vezi sa dolaskom inostranih vozača su se odužile.
Grupa koja je u Beogradu prolazi završne provere, upoznaje grad i trase, uči osnovne srpskog jezika… Kako je još ranije rečeno, radi se o vozačima koji, kako naši, imaju sve neophodne dozvole i veštine za obavljanje javnog prevoza.
Samo privatnim prevoznicima nedostaje 100 šofera
Kako su rekli u Konzorcijumu privatnih prevoznika, već sa ovih 30 šofera očekuju da se oseti “relaksacija” na linijama koje oni drže. Posle ove ture novi inostrani vozači trebalo bi da dođu u još tri-četiri navrata jer privatnim prevoznicima nedostaje trenutno ukupno 100 šofera (ne računujući 30 iz Šril Lanke koji su došli, ali još ne rade.)
I GSP “Beograd”, najveći gradski prevoznik kuburi sa manjkom šofera, prema poslednjim dostupnim informacijama fali mu oko 200 njih. Kada je reč o privatnicima, oni su još letos isticali da nemaju mogućnosti da zadrže domaće šofere koji žele da odu trbuhom za kruhom jer privatnim prevoznicima ugovorena cena sa gradom ne daje više prostora za dalje povećanje plate vozačima, piše Politika.
Hronični manjak
Da li je hronični manjak vozača jedan od glavnih razloga što već duže trpi redovnost javnog prevoza i što se javna vozila dugo čekaju?
Jedino što se od njih može čuti da sa trenutnim brojem šofera, koliko god da je on ispod optimalnog, uspevaju da održavaju postojeće linije. Kako? Pa tako što su drugačije organizovane smene nego ranije kada je bilo više vozača – u prevodu, radi se duže.
Zbog toga trpi neki polazak, preskoči se. A tek kada se na to dodaju iznenadni kvar vozila na trasi, samozapaljivanje autobusa, poskupljenje i nedostatak goriva, jasno je zašto su sedmicama krcata i stajališta i vozila javnog prevoza i zašto se autobusi čekaju neretko po 20-30 minuta.
