Direktorka Departmana za informacije i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da su SAD i EU zloupotrebile kosovski faktor kao “instrument pritiska na Srbiju” i da su dale kosovskim Albancima “kart blanš” da podstiču nacionalnu netrpeljivost prema lokalnom srpskom stanovništvu.
Ona je na brifingu za novinare osudila pljačkanje pravoslavnih svetinja, oružane napade kosovskih “bezbednjaka” na civile i njihovu imovinu, koje evropske prestonice, uključujući Berlin, “sklone su da ne primećuju”.
Zaharova je ocenila da rezultati “pseudoposredničkih napora EU” govore o “apsolutnoj nemoći zapadnih zemalja, koje nisu u stanju da suštinski reše problem”.
Ona je kritikovala novu inicijativu, tzv. francusko-nemački plan, koji Srbiju, u stvari, tera na “očito neprihvatljiv ishod” i koji “grubo protivreči temeljnom dokumentu za rešavanje kosovskog pitanja, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN”.
Zaharova je podsetila na ulogu Nemačke u pokretanju dva svetska rata i raspadu Jugoslavije i izrazila sumnju u njene ciljeve na Balkanu.
Ona je rekla da “samo oni koji imaju suverenitet i svoju spoljnu politiku mogu imati svoje spoljnopolitičke ciljeve” i da “moderna Nemačka nema ni jedno ni drugo”.
Zaharova je smatrala da “u kontekstu raspodele uloga među američkim satelitima u Evropi, Nemci s njihovim bogatim iskustvom u izazivanju vojnih sukoba na Balkanu, s gledišta Vašingtona, dosta dobro rade svoj posao ‘zapadnog mentora’ regiona”.
Ona je optužila Zapad da “dugo i dosledno sprovodi svoje ‘podrivačke’ aktivnosti protiv Srbije” u cilju da joj “oduzme suverenitet i pravo da po sopstvenom nahođenju određuje vektor razvoja”.
Ona je istakla da Zapad “tera Beograd da se pridruži sledbenicima kulta ‘ukidanja’ Rusije i da odustane od svojih temeljnih nacionalnih interesa”.
Zaharova je naglasila da je Balkan “složen region” i da se tu “još oseća dramatično nasleđe jugoslovenskog sukoba devedesetih”.
Ona je ukazala na to da Zapad “polaze ekskluzivna prava na saradnju s balkanskim prestonicama, vodi agresivnu politiku istiskivanja trećih zemalja iz regiona i gradi dijalog u okviru paradigme ‘s nama ili protiv nas’”.
Ona je dodala da Zapad “Balkanu nameće tuđe političke i društvene narative” u zamenu za “perspektivu ulaska u EU”.
Zaharova je navela da su “jasan primer” pokušaji da se “uvede zabrana saradnje s Rusijom, što je danas apsolutan i bezuslovan zahtev za one koji ne žele da pokvare odnose sa Zapadom”.
Ona je pohvalila Srbiju kao “primer odgovorne države koja štiti svoje nacionalne interese i ne odustaje od partnerstva s Rusijom”.
Ona je rekla da se Srbija “suprotstavlja hibridnom uticaju spolja” i da je “suočena s pokušajima da se poljulja i potkopa njena unutrašnja stabilnost”.
Zaharova je osudila proteste na ulicama Beograda kao “primer grubog mešanja spoljnih faktora u poslove jedne suverene države”.
