Bizonska porodica sada ima šest članova, mladunče još nije dobilo ime zbog veterinarskog sujeverja da bi za to trebalo sačekati 30 dana, kako bi bili sigurni da je sve u redu.
Beogradski Zoo-vrt dobio je novog stanovnika, a ovdašnja porodica bizona novo mezimče. Reč je o devojčici ovog papkara, koja se rodila pre desetak dana.
– Očekivali smo to, ali smo se ipak iznenadili kao putari snegu. Mama je to sama fantastično odradila i to potpuno nenajavljeno. Tog dana sam držao predavanje o aligatoru i počeli su da dolaze posetioci u susret i usplahireni uzvikuju, „beba bizona, beba bizona”. Kada sam otišao da vidim o čemu se radi, zatekao sam mamu kako stoji i bebu ispod nje, koja krvava, sluzava, i dalje drhteći sisa, dok je majka bodri. Bila je to jedna jako lepa scena, a za posetioce je imalo i obrazovni značaj videti majku koja se kao u divljini porađa sama, bez ikakve pomoći – objašnjava Kristijan Ovari, biolog Zoo-vrta.
Reč je o šestom članu beogradske bizonske porodice, koji još nije dobio ime, zbog veterinarskog sujeverja da bi za to trebalo sačekati 30 dana, kako bi bili sigurni da je sve u redu.
– Zoološki vrt već duži period drži bizone i ono po čemu smo specifični jeste to što u zbirci imamo belog bizona.
Oni su malobrojni, ne zato što su neko čudo prirode, već zato što imaju gen koji se jako teško nasleđuje. Bizon se rodi beo jednom u milion puta i Indijanci su posebno tretirali te životinje. Njihova pojava je uvek značila poruku od mističnih sila, odnosno bogova. U našoj zbirci su dva takva bizona – ponosan je Ovari.
Beba koja se rodila nije bela, ali je nosilac tog gena budući da joj je tata beli bizon Ivan.
– Tata je fantastičan, sve vreme je sa porodicom i to je jedan flegmatičan i galantan gospodin koji se ne nervira oko tekućih problema, dok mama ljubomorno čuva bebu i rasteruje ostale bizone. Kad radnici uđu, tata je taj koji ih čuva od mame, i veoma je zanimljivo koliko je dobrodušan – objašnjava Ovari.
